Љубиње - тајне и богатство овог поднебља (ВИДЕО)
Први пут, у писаним изворима, Љубиње се помиње у 14. вијеку. У средњем вијеку, овај крај био је под влашћу Немањића. Кроз историју био је значајно средиште – у вријеме средњег вијека самостална жупа, сједиште кадилука у вријеме турске окупације, котар за вријеме аустро-угарске управе, те срез за вријеме Краљевине СХС.
Богата средњовјековна културна баштина, мноштво некропола стећака свједоче о бурној и занимљивој историји овог краја. А прави културно историјски драгуљ је црква Рођења Пресвете Богородице. Садашњи храм потиче из 1876.године, и почива на темељима ранохришћанског, што довољно говори о историјском и културном континуитету једног од најстаријих храмова у Херцеговини.
С повољном медитеранском климом и добрим геограгфским положајем, Љубиње је одувијек било познато као пољоприврени крај, а по узгоју разних повртларских култура на далеко су чувени.
У безводном крају, од шкртог херцеговачког крша, вриједни Љубињци обрађују готово сваки педаљ земље. Да је све под шпагу најчешће видимо током ових дана јер слика уређених парцела оставља без даха при самом уласку у општину. Панорамски поглед на засаде воћа и поврћа је као у Тоскани. Додуше, овдје су главне културе дуван и бијели лук, те јабуке.
Љубиње је познато као крај богат дуваном. Овом производњом бави се више стотина породица, па се може рећи да Љубињци "живе" од дувана.
Рад на њиви је мукотрпан, а често раде цијеле породице.
Херцеговачку шкију, кроз историју, хвалили су султани, кадије, каплари и официри, војводе и надвојводе, обичан свијет, путописци и писци.
Једина је, кажу, у свијету која се може конзумирати без дораде. То је једноставно култ овог краја.
Осим дувана, у Љубињу на претек има љековитог и ароматичног биља.
Више од тристотине сунчаних дана годишње, судар медитеранске и планинске климе, шкрто каменито земљиште- све то погодује развоју ове културе.
У двије деценије постојања предузеће "Љбиље" производи, откупљује и преређује љековито, ароматично и зачинско биље.
Све ово што смо побројали краси Љубиње, али ништа од тога не би било да Љубињци нису такви какви јесу - вриједни и поштени.