Комшић за укидање конститутивности; Из Српске упозорење - то је напад на Устав (ВИДЕО)
Упозоравају да је ријеч о најопаснијем удару на Дејтон од његовог потписивања, јер почива на принципу конститутивности.
Професор Уставног права Синиша Каран упозорио је Комшића да, за то што је урадио, устави великог броја земаља предвиђају кривичну и политичку одговорност.
За Жељка Комшића хрватског члана Предсједништва БиХ конститутивност је превазиђена категорија. Није се осврнуо ни на Устав, ни на слово, па ни дух Дејтона, како се често правне норме тумаче у Сарајеву.
Управо је Анекс 4 директно ослоњен на принцип конститутивности који гарантује права за сва три народа у БиХ.
Изборни закон, легитимно представљање, институционална заштита – све ово за Комшића је застарјело.
- Нико неће у БиХ бити мање Бошњак, мање Србин, мање Хрват, мање Јевреј, мање Ром ако се одустане од принципа конститутивности - рекао је Комшић.
Ово је незабиљежен напад на уставни поредак. Жељко Комшић овом изјавом директно руши Устав и темеље Дејтонског споразума, јер управо на принципу конститутивности почива Устав и због тога изјаве Комшића доводе до рушења БиХ, категоричан је Синиша Каран. Упозорава Комшића да је за оно што је урадио, у уставима великог броја земаља, предвиђена кривична и политичка одговорност због кршења Устава и уставног поретка.
- Комшићева изјава о мултикултуралној БиХ има прикривене намјере, а то су стварање централистичке и унитаристичке БиХ, као и одузимање права српском и хрватском народу, као конситутитивним и државотворним народима, да учествују у стварању институција по приципу паритета и доношењу одлука по принципу консензуса. Избор Жељка Комшића за тзв. хрватског члана Предсједништва БиХ је примјер мултикултуралности, односно примјер укидања конститутивности једног народа и стварање националне мањине, будући да је једном народу одузето основно право да бира свог представника - поручио је Синиша Каран, професор Уставног права.
Siniša Karan Komšiću: Pročitaj Ustav državne zajednice čiji si član Predsjedništva #RTRS #RTRSvijesti https://t.co/Kajol71Va6
— RTRS vijesti (@RTRSvijesti) September 2, 2021
Комшићев покушај наметања теме о грађанском уређењу показао је стварне намјере сарајевске политике. Брисање конститутивности из Устава значи губитак институционалне заштите што су осјетили Срби у Хрватској почетком деведесетих година, када их је губитак конститутивности довео до мањине, а потом протјерао са вјековних огњишта.
- Нека Комшић заборави причу о укидању конститутивности народа у Дејтонском уставу БиХ и нека не прави ироничну паралелу са СССР-ом и са бившом Југославијом. Нека не заборави шта се заправо десило пред рат у Хрватској када је Туђман из Устава избацио Србе као конститутивни народ и одредио им улогу националне мањине. Никада Срби у БиХ на такво нешто неће пристати. У животу све може бити на продају, али ја мислим да држава не смије бити продата никада и никоме - навео је Драган Калинић, бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске.
Нису на Комшићево тумачење стања реаговали ни присутни али ни представници оних земаља чији су предсједници прије 26 године ставили потпис на Дејтонски мировни споразум.
Лидер ХДЗ-а Драган Човић истиче да Устав БиХ јасно прецизира конститутивне народе и њихово легитимно представљање као основ Дејтонског мировног споразума. Управо представници Хрвата у БиХ оспоравају легитимитет избора Комшића који је у Предсједништво изабран гласовима Бошњака.
Грађански принцип заговарао је и Алија Изетбеговић, а пало је 100 хиљада жртава због идеја 90-их које се нису могле спровести у пракси.
- Иступ господина Комшића ја бих рекао да је контитунитет напада и на Дејтонски мировни споразум и на Устав БиХ. Он заправо је пројектован да покуша остварити оно што у Сарајеву прижељкују и јавно приказују грађанском државом, а у суштини је шеријатска држава - сматра Зоран Крешић, новинар Вечерњег листа БиХ.
Јасно је да Комшић неће бити представљен јавности као човјек који руши уставни поредак али је јасно и да постоји прећутна сагласност Запада. Раније су за безболније изјаве смјењивани функционери Српске и одузимана су грађанска права. За безболније изјаве представници Срба оптуживани су да крше Дејтон и Устав БиХ. Објашњење се може тражити и у фотографији Комшића са бившим високим представником у БиХ Валентином Инцком на Бледском форуму.
- Хрвати и Срби требају јасно рећи своје стајалиште и одредити се према судбини БиХ, према заједничком животу и суживоту или сутрашњем разлазу - тврди Крешић.
Овакви ставови нису нови у постконфликтним друштвима, као ни принцип конститутивности који је обезбиједио заштиту у БиХ истиче професор Факултета политичких наука Владе Симовић. Наглашава да је Парламент једино мјесто за расправу и договор и додаје да земље Европске Уније, којима се Комшић обраћао на Бледском форуму, нису у прошлости биле оптерећене историјом.
- Свако друштво и свака држава су специфични. Уколико је држава са хомогенијим друштвом и подијељеним друштвом и друштвом које нема историју конфликата, таква држава по правилу има једноставинији систем и некаква унитарна уређења, међутим ако су друштва хетерогена, изразито подијељена или постконфликтна као што је случај са БиХ по правилу су таква друштва изразито децентрализована и имају сложене механизме и процедуре - навео је Симовић.
Етнички подијељења земља без уређеног Закона значила би доминацију једног народа, за којом управо теже у Сарајеву. Њихов концепт води ка унитарној БиХ, на коју Српска годинама упозорава. Зато и не чуди што бошњачки политички представници игноришу позиве из Републике Српске за договор, без страних посредника.