latinica  ћирилица
10/09/2021 |  17:49 ⇒ 11/09/2021 | 11:28 | Аутор: СРНА

Историчари протестују због умањивања броја убијених у Јасеновцу

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, рекао је Срни историчар Милош Ковић, један од иницијатора тог писма, уз поруку да лицитација бројем жртава не долази у обзир.
Милош Ковић  (Фото:srpskenovinecg.com) -
Милош Ковић (Фото:srpskenovinecg.com)

Ковић је истакао да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима.

- Таква врста вијести углавном долази из Танјуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, Политике и осталих великих медија који користе Танјугове вијести - рекао је Ковић.

Ковић је навео да је протестно писмо покренула група историчара, а ради се готово о свим професорима који предају националну савремену историју, односно историју Југославије, практично на свим универзитетима у Србији и Републици Српској - универзитетски професори из Београда, Ниша, Новог Сада, Косовске Митровице, Источног Сарајева и Бањалуке.

Ту су, како је истакао, прије свих, чланови САНУ, историчари, који захтијевају да хитно престане лицитација бројем жртава Јасеновца.

Према његовим ријечима, Јасеновац и Косово су најсветије српске теме и њима се мора приступати са дужним поштовањем.

Ковић је упозорио да је у вијестима десетоструко умањен број жртава Јасеновца у односу на онај број који је до скоро био опште прихваћен и да је умањивања броја жртава које је поднио српски народ у Јасеновцу било и до сада, али се то сада први пут чини у највећим српским медијма.

- Искоришћен је један чудан текст који је објавио Џерузалем пост, а онда су нас неки људи тобоже, бранили, прије свега директор Музеја жртава геноцида у Београду, али и хрватски историчар Иво Голдштајн. Бранили су нас тако што су тврдили да је у Јасеновцу убијено око 80.000 људи, односно да постоји списак од око толико имена и да од тога не може бити мање - наводи Ковић.

Како истиче, таква врста тврдњи сада се готово свакодневно износи у највећим медијима у Србији.

Ковић је указао да би било незамисливо да се тако нешто догоди у Тел Авиву или у највећим државним медијима Израела и подсјетио да се у 16 европских држава и у Израелу, умањивање броја жртава холокауста сматра кривичним дјелом.

Он је напоменуо да ни Јевреји ни Јермени немају пописане именом и презименом жртве геноцида које су над њима извршени, па опет нико не смије да оспори њихов број, док се у у српској јавности српске жртве умањују и то уз подршку неких из хрватске јавности у којој се систематски умањују размјере усташког геноцида.

- Да ли неко може да замисли да неко умањи број од милион и по Јермена који су убијени у геноциду из 1915. године? Да ли Јевреји или Јермени имају имена за шест милиона, односно за милион и по жртава геноцида и да ли ико смије да им тај број да оспори? - упитао је Ковић.

Он је истакао да у писму подсјећају на то да се систематски избјегава и не помиње огроман број извора који говоре о стотинама хиљада жртава.

- То су извори њемачког, нацистичког поријекла, хрватског, усташког поријекла, бугарског, четничког, партизанског који су недвосмислени у томе да се радио о преко 700.000 жртава, а на територији НДХ и више, од чега је огроман број страдао у Јасеновцу - каже Ковић.

Он је додао да је и југословенска, земаљска комисија, која се састојала готово искључиво од Хрвата, 1945. године утврдила да је ријеч о броју од 500.000 до 600.000 жртава, које су страдале у Јасеновцу и напомиње да се систематски занемарују и резултати ископавања који су рађени 1964. године.

- Све се то прећуткује да би се искључиво ослањало на накнадна домишљања, статистичара или мањкавих пописа из 60-те године. У овој ствари нико, када говорим о највећим медијима у Србији, не консултује струку, стручњаке са универзитета у Србији и Републици Српској - истиче Ковић.

Он је навео да је писмо до сада потписало укупно 76 људи и да су се том писму својим потписима придружиле њихове колеге са различитих универзитета – и филозофи и социолози и други, али и водећи људи из свијета умјетности, режисери Емир Кустурица и Данило Бећковић, професор Леон Којен, академик Данило Баста и професор Слободан Антонић.

Међу покретачима писма, историчарима су академици Василије Крестић, Љубодраг Димић, Мира Радојевић, Славенко Терзић, Драган Војводић, као и колеге, професори историје Југославије Републике Српске професори Драга Мастиловић и Горан Латиновић, асистент Никола Ожеговић и други.

- То су водећи стручњаци. Ми у земљи немамо квалификованије стручњаке за ове теме, које нико ништа не пита и који не желе да пристану на овакву врсту поруге струци, али и основној моралности српског народа, јер Јасеновац и Косово су најсветије српске теме. То не значи да се ове теме не могу истраживати, али значи да им се мора приступати са дужним поштовањем - указује Ковић.

Потписници протестног писма захтјевају да одмах престане јавна "лицитација" бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској и траже да Србија и Република Српска, по угледу на остале европске земље и Израел, донесу законе којима ће овакве појаве коначно да буду спријечене.

Они захтијевају и да се актуелне власти Србије, а нарочито Министарство културе и информисања, које поставља директоре и управне одборе Музеја жртава геноцида и РТС-а, изјасне о томе да ли подржавају ову "срамну, увредљиву, пажљиво осмишљену кампању умањивања броја жртава Јасеновца и порицања геноцида над српским народом у Независној држави Хрватској".

Међу 15 покретача писма су професори Слободан Бјелица, Владан Виријевић, редовни чланови САНУ Василије Крестић, Љубодраг Димић, дописни члан САНУ Драган Војводић, Мира Радојевић и Славенко Терзић, те професори универзитета Александар Животић, Милош Ковић, Горан Латиновић, Драга Мастиловић, Дејан Антић, Маја Николић, Александар Раковић и виши асистент Никола Ожеговић.

Потписници писма су између осталих и предсједник Удружења "Јадовно 1941" Душан Басташић, генерал потпуковник Синиша Боровић, као и други универзитетски професори, дипломате, генерали, умјетници, новинари, јавне личности.