Сјећање на солунске добровољце (ВИДЕО)
Поносни на претке њихови потомци истичу да се и тада и сада показало да српско јединство постоји и да ће увијек постојати.
Дио породичног предања Вељка и Горана Папаза из Источног Сарајева је прича о дједу Илији који је након присилне мобилизације у аустро-угарску војску искористио прву прилику и придружио се српској војсци са којом је учествовао у пробоју солунског фронта.
- То је било оно стварно патриотизам и јака воља за српско јединство и да се крене у борбу, то су физички напори били многи и рањавања и свега, али није се одустајало - прича Папаз.
У историјском тренутку када се српски национални покрет на овим просторима налазио у успону, а очи Срба западно од Дрине биле упрте у Србију од које су очекивали слободу, придруживање доборовољаца са подручја БиХ српској војсци кренуло је пред почетак Великог рата.
- То је један од начина на који су се наши људи јављали као добровољци у српску војску, други начин је био доласком из Америке и других прекоокеанских земаља и придруживање српској војсци на солунском фронту и трећи начин је био пребјегавање из аустро-угарске војске - навео је историчар Драга Мастиловоћ.
Записи говоре о томе да су српски доборовољци били у елитним одредима који су имали најтеже задатке у херојској борби за слободу. Нажалост, никада није прецизно утврђено колико је Срба западно од Дрине било у добровољцима.
- У неким историјским изворима се наводи податак да је само са тог сарајевско-романијског платоа већ у октобру 1914. године било преко 2.500 добровољаца. То је што се тиче доборовољаца чија је улога заиста била огромна у том рату и тај национални елан, тај национални полет и спремност на крају крајева за жртву тешко да је била забиљежена и прије и послије тога - истакао је Мастиловић.
По завршетку Великог рата вредновао се допринос доборовољаца.
Међутим, у Другом свјетском рату услиједио је огроман усташки погром над солунским добровољцима који су прогањани и убијани, а у великом броју њихова признања и споменице уништавани. Нису српски добровољци били омиљени ни у комунистичком режиму - некима је одузимана земља, други су протјерани…
Ипак, све недаће нису спријечиле њихове потомке да се с поносом сјећају предака, јер срце је куцало за српско јединство…