latinica  ћирилица
20/09/2021 |  18:29 | Аутор: Б92

Обрадовић: Отишао је човјек који је мени био све

Тренер Партизана Жељко Обрадовић опростио се од Душана Дуде Ивковића.
Душан Ивковић - комеморација  (Фото:StarSport) -
Душан Ивковић - комеморација (Фото:StarSport)

Обрадовић је говорио на комеморацији поводом смрти Душана Ивковића, који је у четвртак преминуо у 78. години.

Жељко Обрадовић се прво захвалио свима који су дошли и који су изјавили саучешће.

Отишао је човјек који је мени био све - тренер, учитељ, ментор, кум, пријатељ. И не само мени. Не бих хтио да говорим о Дуди као тренеру и ономе што је оставио за себе, о титулама и трофејима које је освајао, о неизбрисивом трагу који је оставио свуда гдје је радио. О томе су говорили сви који су имали прилику с њим да раде. Сви се слажу да им је помагао не само да буду бољи играчи, већ и бољи људи", рекао је Обрадовић и наставио:

- Нажалост, прошлог четвртка ујутру рано Нена ме је пробудила са вијешћу да нема више Дуде. Био сам у шоку, затечен, пун емоција, а знао сам да морам да идем да радим са играчима тог јутра. У глави сам имао оно што ми је говорио Дуда, да нико не види шта ми се дешава. Прије тренинга свратио сам до нашег пријатеља Мирка, који је истог тренутка када ме је видио питао шта се десило. Рекао сам му за Дуду, као што нисам могао да сакријем ни од свог кондиционог тренера Бате Зимоњића. Одрадио сам тренинг, кренуо, окренуо моју Ању и нисам могао да је зауставим да плаче. Покупио сам онда сина Ђорђа, да одемо до Нене и кумића. Мој син има 21 годину и никад га нисам видео тужнијег. Ставио је капуљачу на главу да сакрије ту тугу, али није успио. Моја деца су кума Дуду обожавала - рекао је Обрадовић.

Испричао је занимљиву анегдоту из Грчке.

- Дуда ме је те године одвео и први пут на бузуки, био је велики пријатељ са свим грчким пјевачима. Једном приликом му је чувени пјевач из Солуна Паскалис Терзис пришао и пружио руку и на типичном грчком му је рекао 'ИВКОВИЦ'. И то бих му увијек говорио када смо имали те наше ноћи. Окренуо бих се ка њему и на исти начин бих му то изговорио, а знали смо само он и ја о чему се ради. Увијек смо имали ту малу тајну између нас. И сад није било човјека у Атини који ми није пришао у Атини и изјавио саучешће. Оставио је велики траг радећи у пет клубова. Те 2012. је сплетом околности ријешио да не настави каријеру у Олимпијакосу, а ја у Панатинаикосу. Нешто су препознали, па су нам дали признања почасних грађанина Атине. Знам колико је волио Атину, мени је тај град остао у успомени по нечему што је било изузетно значајно за мене, да је 1999. крстио мог сина Ђорђа, као што је и Нена крстила моју ћерку Ању у Београду - испричао је Обрадовић.

Испричао је и једну анегдоту из 1992. године.

- Испричаћу вам колико је он волио кошарку. Током 1992. био сам тренер Партизана као и сада и избацили смо екипу Киндера из Болоње и пласирали се на Фајнал-фор. Касно смо се вратили у хотел послије утакмице, бар је био затворен и ту је била екипа покојни предсједник Партизана Радојица Никчевић, нажалост покојни кум Миленко Савовић, Дуда, Кића и ја. И пошто нам се пила кафа у 4 ујутру, отишли смо у собу и отворили мини-бар, а у њему кафе колико хоћеш. И на зиду је почео да ми објашњава ротације у одбрани. Наравно, ја устанем и почнемо да дискутујемо, а ова тројица гледају у чуду. Дуда схвати о чему се ради и окрене се ка Радојици и каже 'Знаш ти о чему се овде ради?'. Он му је одговорио: 'Нема везе, дај ти мени још мало кафе -.

Обрадовић је причао о сарадњи са Дудом у репрезентацији.

- Те исте 1992. Дуда ме је позвао да му будем помоћник у репрезентацији. Била је то изузетно тешка година, када је требало да идемо на Олимпијске игре. Никад нећу заборавити тренутак када су нам саопштили да смо избачени, као и реакцију играча, ту тугу и плач. И Дуда је ту реаговао и рекао 'Вратићемо се бољи и јачи'. И све је урадио да тако буде. Захваљујући свом ауторитету и грчким пријатељима успијевали смо да се окупљамо, да под 'Ол-старс' именом играмо пријатељске утакмице у Атини - прича Обрадовић.

Говор је Обрадовић завршио окренувши се ка слици Ивковића.

- Драга кума Нено, имала си дивног човјека. Кумићи, можете да будете поносни на вашег оца и све што је урадио, а имате много тога његовог у себи. Желим да наставите што је радио. Воле вас Весна, Ања, Ђорђе и ваш кум. Куме, овдје си заувијек и заувијек ћеш ту бити. Велико поштовање. Хвала - додао је Обрадовић за крај.