Код Бијељине почела пробна производња агропелета
Пробна производња агропелета почела је прерадом жетвених остатака уљане репице, соје, кукуруза и пшенице. Партнер из Холандије обезбиједио је машине, а Симо Лакетић сировину. Приоритет је добијање квалитетног производа, након чега ће заједно радити на обезбјеђивању тржишта.
- Намјера нам је да покушамо да прилагодимо пећи на угаљ и да се умјесто тог енергента користи пелет од жетвених остатака. Самим тим се избјегавају непожељни еколошки ефекти сагоријевања угља с обзиром да смо прошле године били један од загађенијих градова у гријној сезони - истиче Лакетић.
Он сматра да ова производња оваквог пелета има будућност јер је сировина на дохват руке.
- На првом мјесту су уљана репица и соја, а затим жетвени остаци пшенице, јечма и кукуруза. Вођени том идејом отишли смо корак даље па смо обавили неколико разговора са једном фирмом из Србије која се бави производњом котлова на агропелет и надам се да ћемо ту фирму довести на тржиште БиХ - каже Лакетић.
Произведене прве количине агропелета већ су употријебљене у неколико домаћинстава умјесто угља и дао је позитивне ефекте.
Са једног хектара пшенице добије се четири до пет тона сламе, а са хектара кукуруза седам до осам тона са подземним жетвеним остацима.
Највећу енергетску вриједност има конопља, чија је производња у Семберији још у повоју. Иде се корак по корак да би се добио квалитетан производ. Ако се све коцкице сложе, план је да се већ током ове сезоне гријања агропелет нађе у продаји.