latinica  ћирилица
26/10/2021 |  18:44 ⇒ 21:24 | Аутор: РТРС

Појачана дипломатска активност о питању изборне реформе у БиХ (ВИДЕО)

Појачана је дипломатска активност о питању изборне реформе у БиХ, прије свих, Вашингтона на рјешавању овог питања. Уочи сутрашњег доласка у Сарајево, и амерички дипломата за изборну реформу БиХ Метју Палмер о свом задатку одржао је неколико састанака и у Загребу. Палмер је истакао да се САД и даље залажу за брисање етничког предзнака чланова Предсједништва.
Избори (илустрација) -
Избори (илустрација)

Низ дипломатских активности у Загребу, као да наглашава важност изборне реформе у БиХ за Вашингтон. Ту задаћу Стејт дипартмент повјерио је Метјуу Палмеру који се прије доласка у Сарајево, састао са амбасадором БиХ у престоници Хрватске, Александром Врањешом. Састанак је био прилика и за разговор о сложеној политичкој ситуацији у БиХ, па је Врањеш америчког дипломату упознао о ставу Српске, да се искључиво правним средствима бори за своју уставну позицију.

- Бројна наметања од високих представника, покушаји прекрајања политичког система од Уставног суда БиХ, као и константно развлашћивање Републике Српске, довело је у ситуацију српску власт на челу са Милорадом Додиком да морају нешто учинити како би сачували уставну позицију стечену у Дејтону и дефинисану у Уставу БиХ - рекао је Врањеш.

Осим са Врањешом, Палмер се састао и са предсједником Владе Хрватске Андрејом Пленковићем. Тема иста, а закључак – важно је да три конститутивна народа буду легитимно представљена.

- Наша је жеља да свака таква измјена прије свега буде прихваћена консензусом, а да њен коначан резултат буде такав да конститутивни народи бирају своје легитимне представнике у највиша тијела и Предсједништво, то је кључан легитиман избор представника Хрвата - каже Пленковић.

 Осим у Загребу о потреби изборне реформе у БиХ разговарало се и у Београду и то на релацији предсједник Србије Александар Вучић – предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић.

- Заједнички смо констатовали да су Срби, Хрвати и Бошњаци конститутивни народи у БиХ који само консензусом могу да донесу одлуке о својој будућности. Дакле, наш одговор на све кризе је потпуно јасан – договор три народа - објавио је Вучића на Инстаграму.

Састанци Додик Милановић и Вучић Човић долазе у тренутку појачане дипломатске активности у БиХ. Осим Метјуа Палмера, у Сарајево сутра стиже и извршна директорка за западни Балкан у Европској служби за спољне послове Ангелина Еикхорст. Све то у тренутку када Москва изражава забринутост неповољним трендом развоја ситуације, па Министарство иностраних послова Русије позива на обуставу деструктивног мијешања у унутрашње послове. У тренутку појачаног дипломатског притиска, професор на бањалучком Факултету политичких наука Невенко Врањеш каже, Српска мора опрезно.

- Из разлога да не би у том изборном распакивању дошли у ситуацију да неко покрене питање другачијег избора члана Предсједништва из Републике Српске, јер ми стојимо на том становишту да се треба бирати један, тиме би се задовољила пресуда Сејдић Финци, а у сваком случају би то био припадник српског народа - истиче Врањеш.

Омогућавање избора легитимних представника сва три конститутивна народа и поштовање пресуда Европског суда за људска права предуслов су изборне реформе каже новинар и аналитичар из Мостара Зоран Крешић. За то је неопходан договор на релацији ХДЗ БиХ – СДА који он сматра реалним, под условом да се закопају политичке ратне сјекире.

- Као и у случају Мостара, изборне реформа, сви говоре да се треба завршити до краја године, али дефакто изборна реформа се може завршити и седам дана, односно дан прије расписивања општих избора, ако их уопште буде идуће године, и да би те измјене ступиле на снагу. Имамо ми још довољно времена да се договоримо око ових питања. Мислим да би она била кључна да релаксирамо односе у БиХ - додао је Крешић.

За укупну релаксацију односа нужно је и испуњавање политичких захтјева Срба. Зато остаје питање како би се о новом изборном закону и ограниченим измјенама Устава БиХ у Парламентарној скупштини гласало, уколико би се он нашао на дневном реду прије рјешења питања наметнуте одлуке Валентина Инцка о измјенама Кривичног закона БиХ. Управо тај потез Инцка, лидере парламентарних станака у Српској окупио је за један сто за којим су донијели неколико закључака, па и онај да не постоје услови за одлучивање у заједничким органима.