Шмита више ни међународна заједница не доживљава озбиљно (ВИДЕО)
Не постоји држава у свијету са оваквим политичким системом. БиХ нема суверенитет - не испуњава ниједну одредбу резолуција УН о суверености државе, она је колонија - поручује правна струка из Републике Српске.
Сматрају да уставно легитимна борба власти и институција Српске даје резултате - Кристијана Шмита чак ни међународна заједница више не доживљава као политички фактор, што потврђује и неукључивање Шмита у разговоре политичких представника и европског комесара за проширење Оливера Вархељија.
- Па и то је побједа, побједа је и овај статус Кристијана Шмита кога нико више не доживљава озбиљно. Њега не примају, дијалоге углавном води Јохан Сатлер специјални представник ЕУ и њихове администрације, нема ратоборних и ратнохушкачких реторичких изјава и видимо спремнсот да се одржава форма дијалога међу легитимним представницима народа, како не би ескалирао сукоб - каже Џевад Галијашевић, експерт за борбу против тероризма.
Милан Благојевић, професор уставног права, честита српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику на досадашњем држању.
- Надам се да ће остати досљедан и да неће попустити у овоме, на чему сасвим исправно, правно утемељено и апсолитно легитимно инсистира - истиче Благојевић.
Да одступања нема, Додик је и данас показао поручивши ОХР- у да ако не повуче наметнути Инцков закон, нема разговора ни о једној теми. Коментаришући изјаву лидера СДА Бакира Изетбеговића да би, измјенама Киривичног закона БиХ, Инцков закон требало допунити забраном негирања злочина у Јасеновцу да би се испоштовала и српска страна, Додик одговара:
- Нема трговања истином о геноциду над Србима у Јасеновцу. Никакав закон неће нам уређивати страдање, нити ћемо друге законом тјерати да уваже наше жртве. Неприхватљив је покушај изједначавања злочина у Сребреници и Јасеновцу. То је нови злочин, на који нећемо пристати.
Ако Република Српска остане досљедна и јединствена у правно утемељеној борби за враћање отетих надлежности и повлачење наметнутих закона то би могло да значи да је дошао крај ОХР-а у БиХ, сматра струка.
- И крајње је вријема било да се каже "доста више, не може," па и у 90-тим годинама смо били изложени разним врстама притисака и свему осталом па нисмо прихватали то рјешење, чак их нису прихватили ни у вријеме када смо били бомбардовани - наглашава Витомир Поповић, професор Правног факултета Универзитета у Бањалуци.
Благојевић поручује да не треба одустати, јер то може "бити знак за наставак криминала ОХР-а на овим просторима".
- Због тога је неопходно, насушно потребно, јединство свих српских политичких фактора и власти и опозиције - додао је Благојевић.
Благојевића памтимо по томе што је након наметнуте одлуке Влантина Инцка о забрани негирања геноцида, поднио оставку. Данас у ауторској књизи "Криминал охаеризма", наводи да су високи представници донијели чак 800 одлука и 140 закона, директно кршећи међународни Дејтонски мировни споразум.