Породица Перић из Лопара и нарушеног здравља, поштено заради за живот (ВИДЕО)
Драгомиру Перићу данас је уручена одбијеница за мјесечни борачки додатак, коме се надао због своје болести. Иако га је регрутна комисија још 91., због психичких проблема, прогласила неспоробним за војску, мобилисан је и послат у рат. Мир је дочекао са дијагнозом пострауматског синдрома, али никада није добио статус ратног војног инвалида, мада није радно способан. Не плаши се рада, и кад год је у прилици заради по неку дневницу радећи најтеже послове у селу.
- Од 18 година сам отишао у рат, изашао са 22, другог избора није било. Латио сам се косе, латио сам се посла који ми је понуђен, да зарадим, морао сам зарадити и за оца и за мајку, гонио сам сам. Имам лијекова пијем, редован сам и контроле обављам. Преглед плаћам 30 марака, и превоз, негдје стотину марака изађе то што морам да имам, а како доћи до њих, нико ме није питао- прича Драгомир Перић.
Судбина није била благонаклона ни према Драгомировој супрузи Драгици. Оца није ни запамтила, мајка јој је умрла млада, а она је још од ране младости радила најтеже послове. Од када је и сама постала мајка, почеле су и здравствене тегобе. Упркос томе ради на фарми коза у сусједном селу. Њена плата је једини редован приход ове трочлане породице.
- Сто пет дана сам лежала у болници док сам изнијела трудноћу. Имала сам опасно тежак пород, био је мој живот у опасности. Једну операцију сам радила, тумор на јајнику, извађен, јш двије ласерске, једна класична, тад је откривен почетак карцинома - каже Драгица Перић.
Перићи живе у туђој, недовршеној кући. Зими вјетар дува кроз непричвршћене прозоре и неомалтерисане зидове. На собама и купатилу немају ни врата, а за купање користе пластичне кадице. Клизиште је угрозило и ову, туђу и недовршену кућу, тако да је питање да ли би у њу и вриједило даље улагати новац. Надају се да ће им општина Лопаре или неки добри људи изградити какав такав дом у коме би мирније могли чекати старост.