Гутерес: Свијет је гори
Ралози су пандемије ковида 19, климатске кризе и геополитичке тензије које су изазвале бројне сукобе, навео је он. Истакао је да, за разлику од америчког предсједника Џоа Бајдена, он сматра да Русија неће напасти Украјину.
Гутерес је у интервјуу за Асошиејтед прес рекао да се његови приоритети, изнијети још 1. јануара 2017. године када је први пут ступио на позицију шефа УН, нису промијенили и да ће настојати да се ухвати у коштац са глобалним неједнакостима, кризом изазваном пандемијом и проблемом загријевања планете, као и да остаје при свом апелу за мир у свијету.
- Генерални секретар УН нема моћ. Можемо имати утицај. Могу да убиједим, могу да посредујем, али немам моћ - изјавио је Гутерес, који је 1. јануара започео други петогодишњи мандат на мјесту шефа УН.
На питање АП да ли мисли да ће Русија извршити инвазију на Украјину, одговорио је: "Не мислим да ће Русија напасти Украјину, и надам се да је моје увјерење тачно".
Напомиње да не вјерује у војно рјешење проблема који постоје и да је најрационалнији начин да се ти проблеми ријеше дипломатским путем и кроз озбиљан дијалог.
Поручио је и да би потенцијална инвазија имала страшне посљедице.
- Били смо у контаку са највишим званичницима у Русији - изјавио је Гутереш, иако УН, како наглашава, нису директно ангажоване у украјинској кризи.
Навео је да је Савјет безбједности УН, који има овлашћења да одржава међународни мир и безбједност, али и да уводи санкције, подијељен, а посебно његових пет сталних чланица са правом вета.
Русија и Кина су често у сукобу са САД, Британијом и Француском када је ријеч о неким кључним питањима, као што је то био случај јуче када се говорило о уводјењу санкција Сјеверној Кореји.
Гутерес ће данас у Генералној скупштини одржати говор пред представницима 193 чланице о својим приоритетима за 2022. годину, а издвојио је три кључна, који га, како каже, изузетно забрињавају.
То су, према његовим ријечима, недостатак вакцинације у великим дијеловима свијета, посебно у Африци, затим потреба за смањењем емисија штетних гасова за 45 одсто у овој деценији и "крајње неправедна" финансијска ситуација у свијету која, како наводи, фаворизује богате земље.