Шта пише у документу који ће бити разматран на посебној сједници НСРС? (ВИДЕО)
Заједничком анализом стања и отклањањем узрока, како се наводи, могуће је створити повољан амбијент у којем би институције функционисале на основу Устава и у корист свих народа и грађана.
У сваком парламенту као представништву народа на нивоу БиХ, ентитета и кантона треба да се воде расправе о свим битним питањима функционисања БиХ и на тој основи политички субјекти треба да налазе одржива и праведна рјешења до којих се може доћи само на основи равноправности народа, ентитета и грађана.
Без обзира на различита и супротстављена политичка размишљања и дјеловања, треба признати чињеницу да политичка криза негативно утиче на економске односе и угрожава укупан економски систем, у таквом неповољном економском амбијенту сви народи и грађани трпе штету и овдје је неопходан и могућ заједнички интерес и дјеловање.
Posebna sjednica NSRS 1. februara #RTRS #RTRSvijesti https://t.co/0vgCSC7B2N
— RTRS vijesti (@RTRSvijesti) January 28, 2022
У документу се констатује да Дејтонски споразум и Устав пружају довољно могућности за реформе у свим битним областима с циљем проналажења бољих рјешења у функционисању БиХ.
Подсјећа се да је Република Српска, као државотворни ентитет у БиХ, покренула процесе институционалних реформи са циљем да се добију боља, праведнија и рационалнија рјешења у функционисању власти и јавних политика у ентитетима и на нивоу БиХ.
У документу се наводи да је иницијална каписла за актуелну кризу у БиХ било доношење одлуке о допунама Кривичног закона БиХ од бившег високог представника Валентина Инцка, те да је превазилажење кризних ситуација неопходно за функционисање ентитета и БиХ као цјелине, а то је могуће уколико се, о спорним питањима на равноправној основи, усагласе представници ентитета и народа.
Интернационализацију државног питања БиХ треба усмјерити у процес европских интеграција, а интернационализацију као мијешање страних фактора у унутрашња питања ентитета и БиХ као цјелине треба максимално редуковати у складу са одредбама међународног права.
Када је ријеч о проблему равноправности конститутивних народа у БиХ, у документу се наводи да су три народа - Срби, Бошњаци и Хрвати суверени и државотворни, што значи да су конститутивни, односно равноправни у свим битним сегментима функционисања државних институција на свим нивоима организовања власти.
Остваривање равноправности народа и грађана дио је историјског насљеђа и уграђено је у темељ садашњег Устава, али постојећа организација државне власти у два ентитета, а посебно у Федерацији БиХ, отежава његово остваривање.
- Наведено питање се изражава као проблем конститутивности Хрвата, њихове равноправности и легитимног представљања у институцијама власти на ентитетском и на нивоу БиХ. Принцип државотворности три народа значи да је проблем равноправности једног народа заједнички проблем сва три народа - истиче се у овом документу.
Легитимна заступљеност Хрвата у Предсједништву БиХ и у Дому народа Федерације БиХ није само хрватски проблем или такозвано хрватско питање, него је то проблем цијеле БиХ.
У документу се указује на проблем суверености ентитета и народа и додаје да због своје специфичности БиХ не може да се организује као унитарна, централизована држава, него се, углавном, ради о специфичном и сложеном уставно-правном систему и организацији државе који има сличности са системима Швајцарске и Белгије.
Када је ријеч о проблему међународног интервенционизма, у документу се констатује да дјеловање високог представника кроз недемократско наметање одлука, закона, уставних амандмана, смјену легално изабраних представника, представља фактор који је највише допринио садашњој кризи у БиХ.
Посебно је проблематично, напомиње се у документу, то што наметнуте одлуке високог представника нису имале за посљедицу напредак, развој, демократију, помирење, већ су посљедице наметнутих одлука биле углавном негативне, о чему свједочи и Инцкова наметнута одлука којом је мијењао Кривични закон БиХ.
- Крајње је вријеме да домаћи политичари преузму одговорност и да захтијевају престанак мандата високог представника на шта Република Српска већ дуже вријеме указује - истиче се у документу.
Право неког субјекта да својом вољом, изван устава и мимо институција доноси законе угрожава и редукује ауторитет институција које дјелују на основу устава, напомиње се у документу.
У документу се додаје да, уколико се закони могу наметањем ставити на правну снагу без одлуке Парламентарне скупштине БиХ, тада та скупштина није потребна, нити је потребно учешће посланика.
У том контексту, како се наводи, треба разумијевати одлуку посланика из Републике Српске да селективно учествују у раду Парламентарне скупштине БиХ.
Без обзира што у БиХ постоје различита и супротстављена мишљења о улози високог представника, неспорно је увјерење свих политичких актера из Републике Српске да његов мандат треба престати.
У документу се даље указује, да Уставни суд БиХ излази из оквира својих овлашћења, доноси одлуке које нису засноване на постојећим уставним нормама и не узима у обзир какве ће посљедице имати његове одлуке.
У пракси посебно су спорна два облика прекорачења надлежности доношење одлука у вези са одређењем надлежности за регулисање имовинско-својинских права и односа јер Уставни суд нема надлежност да то ради.
Надлежност Уставног суда могућа је само о питањима која су дефинисана Уставом "по питањима из овога устава", посебно област људских права, али не и у погледу посебне расподјеле надлежности између ентитета и БиХ, указује се у овом документу.
Погрешно тумачење државног континуитета БиХ има негативне посљедице по односе између народа и ентитета.
Подсјећа се да је Уставни суд поништио закон по којем је 9. јануар дефинисан као Дан Републике Српске, зато што га Бошњаци и Хрвати не доживљавају као свој празник.
- Да је Уставни суд био досљедан, тада би иста аргументација била основа и код оцјене уставности 1. марта као дана независности БиХ, зато што га Срби не доживљавају као свој празник - додаје се у документу.
У документу се наводи да је проблем правосудне власти представља главни генератор политичких криза и у континуитету оптерећује и угрожава све друге позитивне процесе у БиХ.
- Политички представници народа и ентитета у БиХ могу постићи сагласност да се тај модел измијени и да то тијело има одговорност према парламентима као народним представништвима - истиче се у документу.
Додаје се да пресуде Суда БиХ требају бити у функцији помирења народа и грађана на принципу једнакости пред законом свих људи без обзира на обиљежја вјере, нације и расе.
- БиХ је неопходан нови и бољи модел организације правосудне власти, јер овај досадашњи у којем централну улогу има Високи судски и тужилачки савјет, није оправдао своју сврху - оцијењено је у овом документу.