Гради се нови комплекс за вјернике у манастиру Тумане
Два спрата у објекту, намијењена су за боравак и преноћиште 120 вјерника, док ће један спрат дијелити библиотека са више од 50.000 књига и сала за предавања, прича игуман манастира Тумане Димитрије Плећевић.
Навео је да се комплекс гради искључиво од прилога вјерника и позвао све који су у прилици да помогну, како би се радови завршили у року у ком је предвиђено.
Манастир Тумане, који се налази недалеко од Голупца, посљедњих неколико година привлачи велики број вјерника.
Према ријечима игумана, манастир годишње посјети око милион људи из свих крајева Србије и региона, а редови вјерника који чекају да се поклоне светим моштима највећи су током прољећа и љета.
- Оживљавањем манастира добили смо 365 дана у години који су овде живи, нема периода у току године када народ не долази, љети је то интензивније када су људи на одморима - рекао је игуман.
Поред манастирске цркве, сви који дођу могу да посјете испосницу Светог Зосима, пећинску цркву из светитељевог времена у којој се молио, а која се налази у брдима, око километар изнад манастира, мини зоолошки врт, намијењен најмађим посјетиоцима, као и манастирску гостопримницу у којој не постоје цијене за посјетиоце.
Игуман каже да у манаштиру борави 12 монаха и неколико часних сестара, те да свако од њих има своја задужења током динамичног дана, који увијек почиње и завршава се богослужењем.
- У манастиру је динамично. Дан почиње и завршава се богослужењем, између тога свако има своје послушање, треба примити велики број људи - истиче игуман.
Напомиње да је сваком човјеку потребна вјера и како би са успјехом превазишао тешкоће које доноси савремени начин живота, а посебно у временима великих искушења и криза.
- У овим временима када је све узело неки други мах, одвајањем једних од других, од природе и других својстава на које је човјек навикао, ту је вјера пресудна. Ко има вјере тај ће увијек бити позитиван и усмјерен ка добру - поручио је игуман.
Први сачувани записи о манастиру су из 16. вијека, а основан је прије Косовског боја, као и многе задужбине Моравске Србије.
У другој половини 16. вијека у овом манастиру је настало и једно књижевно дјело - Тумански апокрифни зборник.
Од 1966. године Тумане је био женски, а од 2014. мушки манастир, који сада има најмлађе братство. Баш као што нема тачан датум настанка, овај манастир нема ни јединствено име.
Наиме, осим имена Тумане, може се чути и Тумани односно Туман, и сваки назив је тачан с обзиром да је и његово име резултат многобројних легенди.
Према народном предању манастир је задужбина Милоша Обилића, за кога се вјерује да је владао у данашњем Браничевском округу.
Прије одигравања Косовског боја, манастир још увијек није био изграђен до краја, те је кнез Лазар свом властелину поручио да прекине градњу уз ријечи “Ту мани“, и тако је према првој легенди настало име манастира.
Друга легенда говори како је јунак Милош Обилић ловећи у шуми надомак манастира, нехотице ранио подвижника Светог Зосима.
Милош је желио да га спасе, међутим, када су дошли до мјеста гдје се данас налази манастир, светац је, према легенди, замолио да га ту остави говорећи: “Ту мани, и пусти ме да умрем“.