Линта: 26 година од библијског егзодуса сарајевских Срба

- Србима је учињена велика неправда јер је Дејтонским споразумом договорено да Српско Сарајево буде предато муслиманима - навео је Линта.

Он је нагласио да је трагична чињеница да овај народ током преговора у Дејтону 1995. године нико није питао да ли треба да припадну Републици Српској или Федерацији БиХ /ФБиХ/.

Линта је данас саопштио да се навршава 26 година од, како је истакао, библијског егзодуса око 120.000 сарајевских Срба са вјековних подручја током фебруара и марта 1996. године.

Он је подсјетио да су сарајевски Срби почетком те године одлучили да напусте своја огњишта и крену у неизвјесност јер им међународна заједница није гарантовала слободу, безбједност и заштиту имовине.

- Алија Изетбеговић и бошњачке власти су свакодневно упућивали пријетње Србима да ће сви они који су носили униформу Војске Републике Српске морати да одговарају пред судовима. То је практично значило да је сваки Србин који је носио пушку и војнички одбранио своје огњиште и град могао да очекује хапшење, репресалије и много горе ствари - навео је Линта у писаној изјави.

Он је подсјетио да су Срби напустили општине или дијелове општина гдје су били већина и које су годинама и деценијама стварали: Хаџиће, Илиџу, Илијаш, Вогошћу, Ново Сарајево, Стари Град, Нови Град и Центар.

Линта је истакао да су Срби у Сарајеву готово уништени као народ, да је тај град одавно постао једнонационалан, а приче бошњачких политичара о његовој мултиетничности су брутална лаж за међународну заједницу.

Он је навео да је од 1992. до 1996. године протјерано око 150.000 Срба, па у Сарајеву, према попису становништва из 2013. године, живи свега 13.000 Срба, али је тај број сада далеко мањи.

Линта је нагласио да један од бројних доказа затирања српских трагова у Сарајеву јесте и избацивање имена српских књижевника, научника, умјетника, народних хероја и српских топонима из назива улица и тргова.

- Осим тога, плански се отима српска имовина као што су станови ЈНА, пословни објекти, земља и друго. Градска и кантонална власт одбија за обиљежи бројна српска стратишта у Сарајеву - указао је Линта.

Егзодус 120.000 Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског мировног споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цијелости припало ФБиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Српски борци зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља, према Дејтонском споразуму, припали ФБиХ.

Бјежећи из својих кућа и са имања сарајевски Срби понијели су само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова својих породица.

Прво су почеле појединачне ексхумације, а потом и организовано ископавање посмртних остатака и преношење на локацију данашњег војничког спомен-гробља на Сокоцу, али и у друга мјеста источног дијела Републике Српске у која су избјегле њихове породице.