Петровић: Електропривреда Републике Српске гради нових 30 одсто капацитета
- Тај новац ће бити на располагању Влади Републике Српске, која је власник предузећа или ће од нас тражити да инвестирамо даље - рекао је Петровић.
Он је навео да ће нови објекти у систему ЕРС-а чинити око 30 одсто постојећих капацитета и да је вриједност тих започетих и уговорених инвестиција око 1,5 милијарду КМ.
Очекује се, како је рекао, да ће они бити на мрежи до 2026. године и да ће укупно производити 1.100 гигават часова струје годишње.
Петровић је најавио да ће најбрже бити завршена Соларна електрана "Требиње један", затим Хидроелектрана Бистрица, а онда и ХЕ Дабар.
- Исплатив нам је сваки нови пројекат на коме радимо, а посебно због енергетског шока и актуелног раста цијена струје на тржишту - појаснио је Петровић.
Он је навео да ће приход ЕРС-а од тих нових пројеката бити око 220 милиона евра годишње, ако се струја рачуна по просјечној цијени од 200 евра по мегават часу.
- У новим електранама се очекује да ће бити запослено нових око 430 радника - додао је Петровић.
Сигуран приход ХЕ Дабар, са производњом од 550 гигават часова струје годишње, износиће око 30 милиона евра, ако се струја рачуна по пројектованој цијени, а ако цијене струје буду веће као што су сада, приходи те хидроелектране могу и да се утроструче.
Он је указао да би, са тим повећаним приходима, ХЕ Дабар могла, не само да отплати кредит за своју изградњу, него и да финансира градњу нових електрана и пројеката, попут ХЕ Билећа и ХЕ Невесиње и акумулације и Церничко-кључком пољу.
- Када је ријеч о Соларној електрани "Требиње један", ако цијена струје на тржишту буде 200 евра по мегават часу, онда ће њена добит бити драстично већа од очекиване - истакао је Петровић и оцијенио да је тај модел са Мађарима један од најуспјешнијих на Балкану.
И за три хидроелектране "Бистрица", укупне снаге 39,5 мегавата, која се ради са кинеском "Авик" компанијом, укупна годишња производња биће доста исплативија, него по студији, каже Петровић и додаје да се очекује да би пројекат могао да се исплати већ за седам, умјесто за 20 година.
Он је подсјетио да се ради и на пројектима "Горње Дрине" са Србијом, у којима ће Република Српска имати 49 одсто власништва и енергије, а Србија 51 одсто.
ЕРС ради, како је навео, и на Вјетропарку "Хргуд" са њемачком "КфВ" банком, а почетак радова се очекује у наредној години, због спорости њихових процедура.
Петровић је најавио да ЕРС, након ових, планира и нове инвестиције, које већ припрема и развија, као што су изградња ХЕ "Билећа" и ХЕ "Мрсово два", за који су већ послали иницијативу за добијање концесије, затим ХЕ "Цијевна три" и соларних електрана "Љубиње један" и "Љубиње два".
Он је напоменуо да су у току и разговори о хидроелектранама из система "Горња Дрина" и "Средња Дрина" и о ХЕ "Суторина" или "Бока", снаге око 220 мегавата, за коју је потребно изградити тунел за одвод воде из Билећког језера до Боке Которске и већ се ради на изради модела тунела.
- Та вода би се, осим за производњу струје, могла користити и за снабдијевање потрошача водом цијеле Бока Которска до Паштровића Горе и Будве - указао је Петровић.
Он је подсјетио и да је у Термоелектрани /ТЕ/ Угљевик завршен пројекат одсумпоравања димних гасова из кредита јапанске банке "Џајка", који се још отплаћује.
ТЕ Угљевик је, како је рекао, ових дана направио и додатни аранжман са једном кинеском компанијом да се од комплетног гипса који настаје после процеса производње у термоелектрани, праве гипсане плоче за извоз у Европу.
Када је ријеч о заштити животне средине у Термоелектрани Гацко, у складу са планом ограничења емисије гасова, у плану је инсталирање филтера.
- Влада Републике Српске жели да сагледа вриједност тих инвестиција и учествује у том пројекту, како би се тај проблем отклонио и неће бити проблем да се то ријеши - рекао је Петровић.