Годишњица разорног земљотреса у Црној Гори

У рано јутро, нешто мало послије седам часова тог 15. априла укључио се аларм који је био програмиран на седам степени Рихтера и тај дан је ушао у историју.

Епицентар разорног земљотреса био је у Јадранском мору, између Улциња и Бара, на удаљености од 15 километара од обале.

У овом земљотресу 101 особа је изгубила живот у Црној Гори и 35 у Албанији. Страдали су градови: Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је 250 насеља.

Уништен је огроман дио модерних хотелских капацитета у региону, оштећена су 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дјечије заштите, 240 школских објеката.

Велике штете су биле на путној мрежи - оштећено је око 350 километара магистралних и 200 километара регионалних путева. Једна од специфичних манифестација оштећења тла изазвана земљотресом биле су појаве ликвифакције (течења тла), клизишта и одрони.

Подрхтавање је трало кратко, али су посљедице биле катастрофалне - 101 мртва особа и 1.700 повријеђених, од којих је 159 теже.

Земљотрес је иза себе оставио пустош и непрепознатљиву слику црногорских градова на приморју, јер је приморска регија због близине епицентра била најзахваћенија потресом, подсјећа подгорички портал ЦдМ.

Априлски земљотрес 1979. ће се памтити по још нечему. По пожртвованости и солидарности народа тадашње Југославије.

На тлу Црне Горе забиљежени су снажни земљотреси 1667, 1853, 1905, 1923, 1931. године, али је априлски из 1979. године био један од јачих, чија је магнитуда у огњишту била седам степени Рихтерове скале.

Неки сеизмолози сврставају земљотрес из 1979. године у ред са земљотресом из 361. године, када су потонула нека насеља у овом дијелу Јадрана.

Обнова је трајала десет година. Све републике тадашње Југославије су солидарно учествовале у обнови, а донијет је и Закон о обнови Црногорског приморја у тадашњој Савезној скупштини.