Промовисана књига "Хероине са свјетским одличјем"
Седамнаест жена је од 1919. до 2021.године добило једно од највећих свјетских признања за хуманост. Међу њима у књизи су се нашле и двије хероине из Републике Српске.
Марија Галић, предсједник Удружења медицинских сестара и техничара Клиничког центра Србије који су и издавачи, каже да је ово четврто допуњено издање књиге у којој је представљено 17 добровољних болничарки и медицинских сестара, међу којима су и двије хероине из Републике Српске - Михољка Јанковић из Требиња и Љиљана Глуховић са Пала.
- Аутор у књизи каже "из далека лепе жене, а изблиза установе". Мислим да је ово доста јака реченица која описује све хероине. Свијет им је одао признање за племенитост и пожртвовање, доброту, храброст, старање о рањеницима и бригу о човјеку у најтежим тренуцима - навела је Галићева.
Михољка Јанковић, пензионисана медицинска сестра ово признање за свој рад и залагање добила је 2007. године.
- У овој књизи описано је моје учешће у рату, као и 40 година преданог рада у здравству и 30 година волонтерске активности у Црвеном крсту Требиња и Црвеном крсту Републике Српске. Више од 150 пута сам дала крв. Иако сам у пензији, и даље сам активна у Удружењу за узајамну помоћ у душевној невољи `Соната` из Требиња. Доста труда и рада је уложено и када би се опет родила, све би поновила - истакла је Јанковићева.
Љиљани Глуховић ово значајно свјетско признање припало је 2017. године.
- Прије рата сам радила у породилишту у Сарајеву, избијањем ратних сукоба дошла сам на Пале, гдје сам учествовала у стварању ратне болнице Коран, а након завршетка рата формирала сам Удружење за помоћ дјеци и омладини са посебним потребама, а од 1996. године радим у Црвеном крсту Републике Српске и за двије године ћу у пензију. Ово признање је велика част, обавеза и инспирација за друга велика хумана дјела - рекла је Глуховић.
У музичком дијелу програма на синоћњој промоцији публици се представио на гитари Вук Вујачић, ученик другог разреда Музичке школе.
Флоренс Најтингел је прва модерна болничарка која је реформисала сестринство и јавно здравство, због чега је и награђена орденом врлине и почасним признањем за животно дјело. Њено име данас се налази на медаљи која је од 1991. до 2021. као највеће свјетско признање за хуманост отишла у руке 17 Српкиња, медицинских сестара.