Влада Српске: Незаконита и деструктивна улога ОХР-а
У прилогу 27. извјештају Владе Српске Савјету безбједности УН наглашава се да се ОХР данас доживљава као самообновљиво оруђе одређених страних сила које траже право да владају БиХ као својим посједом, а тако га генерално виде не само грађани Републике Српске, него и регионални лидери, упућени чланови међународне заједнице, па чак и бивши службеници ОХР-а.
Даље постојање и незаконити декрети ОХР-а су, сматрају у Влади, најблаже речено, потпуно бескорисни.
У прилогу извјешатаја посвећеном незаконитој улози ОХР-а, наводи се да многи који покушавају да бране ОХР, тврдећи да су метеж и неред који прави ОХР
само резултат бескорисне реторике челника Републике Српске, пропуштају да примијете оно што је очигледно најупућенијим и најискуснијим међународним стручњацима за историју БиХ.
- Кршењем Дејтонског споразума и суверенитета БиХ, као и демократије и владавине права, ОХР је сам себи дао правно апсурдна диктаторска овлашћења да доноси законе, поништава одлуке Уставног суда и смјењује изабране званичнике - супротно уставним процедурама, и то без икаквих овлашћења у Дејтонском споразуму или било ком другом међународном инструменту или законском акту - наводи се у тексту.
Додаје се да диктаторска овлашћења која је ОХР приграбио немају упориште у праву и флагрантно крше уставни поредак БиХ.
- То представља потпуно одбацивање владавине права, геополитичку игру моћи којом се БиХ одузима право да управља сама собом, и шира јавност то тако и доживљава, чак и службеници у самом ОХР-у - став је Владе Српске.
У тексту се наглашава да је ОХР већ дуго један од најзначајнијих фактора који доприносе дисфункционалности БиХ и сталним политичким кризама, као и да не само да не потпомаже дијалог, како је предвиђено Дејтонским
споразумом, већ представља извор сукоба.
- Шира јавност увиђа да кривицу за садашњу политичку кризу у БиХ сноси бивши високи представник Валентин Инцко, који је прошле године, одлазећи са функције, незаконито донио цензорски декрет којим криминализује изражавање одређених мишљења о рату у БиХ из деведесетих година прошлог вијека - додаје се у тексту.
Напомиње се да иако ни Вашингтон ни Брисел нису одобрили декрет о цензорском закону, нису учинили ништа да га пониште, да поправе штету коју је проузроковао или да окончају аутократска и правно бесмислена "бонска овлашћења" на основу којих је донесен, пошто одбијају да обуздају нелегални инструмент којим вуку полуге у БиХ.
Подсјећа се да је у свједочењу пред одбором америчког Сената у фебруару, замјеник помоћника државног секретара Габријел Ескобар навео да су чак и САД, које традиционално подржавају диктаторска овлашћења ОХР-а, признале да су та овлашћења деструктивна за демократско функционисање БиХ.
У Влади Српске наглашавају да нажалост, чак и након што су признале очигледно, САД и даље нису вољне да улогу ОХР-а сведу на улогу посредника.
У прилогу извјештају се наводи да је даље присуство ОХР-а у БиХ неспојиво и са суверенитетом БиХ, а самим тим и са европским интеграцијама БиХ.
Влада Српске се у прилогу осврће и на то да њемачки дипломата Кристијан Шмит наставља дестабилизујућу улогу ОХР-а и лицемјерно држи предавање грађанима Републике Српске о владавини права иако не признаје никаква ограничења претпостављених овлашћења да декретима управља БиХ.
Подсјећа се да је Шмит недавно још једном нагласио своју тврдњу да је неизабрани страни диктатор БиХ тако што је издао два декрета којима наводно поништава законе Републике Српске у вези са државном имовином.
- Питање државне имовине је дуготрајан спор између бошњачких и српских странака, који би био ријешен прије много година да Инцко није поништио договор који су постигле најутицајније српске, бошњачке и хрватске политичке странке - наводи се у тексту.
У тексту се наглашава да Шмита његови декрети сада потпуно стављају на страну СДА у дугогодишњем спору око државне имовине, што додатно говори да Шмит није неутралан посредник, него припадник бошњачке стране у политици БиХ.
Наводи се и да је Шмит подрио преговоре о изборној реформи између хрватских и бошњачких странака тако што је у суштини увјерио СДА да одбијање међународних напора да се доради Изборни закон БиХ неће имати негативне посљедице.
Након тога, како се додаје, никога није изненадило када је СДА одбила да пристане да питање Изборног закона буде ријешено под покровитељством САД и ЕУ поставивши, у посљедњем тренутку, нове услове за које је знала да их Хрвати никада неће прихватити.
- Док се Шмит представља као високи представник, тензије између конститутивних народа у БиХ расту. То би само по себи требало да буде довољан доказ Шмитовог неуспјеха, чак и ако замислимо да има некакву легитимну улогу у БиХ - наводи се у прилогу 27. извјештаја.
У једном од прилога извјештају наводи се и да су потпуно неосноване опортунистичке тврдње сарајевског политичког естаблишмента и одређених присталица из међународних кругова да се уставна структура БиХ дефинисана Дејтонским споразумом мора напустити како би се БиХ интегрисала у ЕУ.
У документу је наведено да су демократије са више снажних националних или вјерских идентитета обезбиједиле мир и стабилност давањем широке аутономије етничким регионима и других механизама заштите одређеним етничким групама.
- Они који тврде да је дејтонска формула за децентрализацију и подјелу надлежности на неки начин супротна европским вриједностима не знају колико земаља у самој Европи на сличан начин признаје посебна права одређеним
регионалним етничким групама - истиче се у документу, гдје се као доказ наводе примјери бројних европских земаља са децентрализованим уређењем.