Извјештај Владе: Циљ СДА - потпуна доминација Бошњака у БиХ
У прилогу се наводи да је оснивач СДА Алија Изетбеговић у својој Исламској декларацији изнио став да "нема мира ни коегзистенције између исламске вјере и неисламских друштвених и политичких институција" и да тај став СДА никада није оповргла нити ублажила.
- Иако СДА покушава да се САД и Европи представи као релативно умјерена, основана је као исламистичка, остала је исламистичка, а међу њеним главним присталицама су најфундаменталистичкији и најрадикалнији исламистички елементи у БиХ - наводи се у прилогу.
Циљ странке је, како се наводи, потпуна доминација Бошњака и СДА на сваком квадратном километру БиХ.
Влада Српске указује да је син Алије Изетбеговића, Бакир, који је сада предсједник СДА, наслиједио екстремистичке ставове свог оца, који су све само не пацифистички.
- Усвојеном платформом, СДА тражи потпуно укидање дејтонског уређења - укључујући ентитете и механизме заштите конститутивних народа - у корист унитарне државе у којој би потпуно доминирао само један конститутивни народ - Бошњаци - наводи се у прилогу извјештају.
Подсјећа се да СДА у декларацији од 14. септембра 2019. године позива на "регионализирану државу под називом Република БиХ, са три нивоа власти - државним, регионалним и локалним".
- Ово, наравно, није ништа друго него позив на укидање Републике Српске и ФБиХ које су круцијални елемент уставне структуре БиХ која спречава доминацију једне етничке групе у БиХ, као и кантона у ФБиХ, који су есенцијални у обезбјеђивању гласа Хрвата у управи - наводи се у тексту.
Подсјећа се да је кључан разлог политичке кризе у ФБиХ избор Жељка Комшића на мјесто "хрватског" члана Предсједништва БиХ на изборима 2018. године.
- Комшић, који је изабран готово искључиво бошњачким гласовима, номинално је хрватски политичар који се залаже за политички програм СДА и Бошњака, а готово да не ужива никакву подршку међу Хрватима - наводи се у прилогу извјештају.
Указује се да слично томе и начин на који се чланови Дома народа ФБиХ бирају омогућава да подручја у којима доминирају бошњаци изаберу већину "српских" чланова и најмање једну трећину "хрватских" чланова.
- Одбацивање свих настојања да се дође до изборне реформе од стране СДА представља намјерно обесправљење Хрвата и намјерно одбацивање самих принципа који су у основи Дејтонског споразума. Непопустљивост СДА, коју су чланови међународне заједнице пречесто подржавали, довела је БиХ у веома тешку и неизвјесну ситуацију - наводи се у тексту.
Истиче се да одбијање СДА да поштује подјелу надлежности како је предвиђено Уставом БиХ пријети да поремети изборе и изазове потпуни слом законодавног процеса.
Влада Српске указује да је Предсједништво БиХ једина институција којој је Уставом повјерена спољна политика, а да се министар спољних послова у Савјету министара Бисера Турковић, умјесто да заступа спољну политику коју је одобрило Предсједништво, понаша као министар спољних послова СДА.
Подсјећа се да је Турковићева прошле године, без овлашћења Предсједништва БиХ, осудила планове Републике Српске да, уз помоћ Србије, изгради споменик хиљадама Срба, Рома, Јевреја и других које је фашистички усташки режим убио у концентрационом и логору смрти Јасеновац током Другог свјетског рата.
Такође, како се наводи, Турковићева се прошле године, и овај пут без овлашћења, састала у Техерану са тврдолинијашким исламистичким предсједником Ирана, упркос томе што је опште познато да му се на терет ставља улога у масовним погубљењима политичких затвореника током осамдесетих година прошлог вијека.
Додаје се да и члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић често игнорише чињеницу да је спољна политика, према Уставу, надлежност Предсједништва у пуном саставу.
У прилогу извјештају Савјету безбједности УН указује се да СДА, не задовољавајући се тиме да манипулише само гласањем у БиХ, кује завјеру да узурпира и изманипулише сам механизам изборних процеса у БиХ.
- Противправно преузимање кључних правосудних функција од стране СДА јесте у склопу тежње за неупитном доминацијом над БиХ - наводи се у тексту и додаје да СДА преузима контролу над правосудним и тужилачким позицијама.
Подсјећа се да су у фебруару 2021. године СДА и њени савезници успјели да именују Халила Лагумџију на мјесту новог предсједника Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ чиме се хвалио у интервјуу из марта 2021. године Изетбеговић.
- У октобру 2021. године, бошњачки чланови ВСТВ-а смијенили су главног тужиоца БиХ Гордану Тадић, Хрватицу, на основу лажних навода о `немару` након што се Изетбеговић пожалио да Тадићева процесуира превише Бошњака. Све и један Србин и Хрват у ВСТВ-у гласали су против смјене, али су их надгласали бошњачки чланови - наводи се у извјештају.
Истиче се да је бошњачка доминација у институцијама правосуђа евидентна и у благим казнама које Суд БиХ упорно изриче за ратне злочине које су починили Бошњаци.
- С обзиром на упорне и агресивне поступке СДА на демонтажи дејтонске уставне структуре како би стекла доминацију над свим функцијама власти у БиХ, настојање Републике Српске да поврати неке од уставних надлежности које јој припадају, а за које је раније договорено да се повјере нивоу БиХ, није ништа друго до чин борбе за опстанак, а не чин сецесије - закључује се у прилогу извјештају Владе Српске Савјету безбједности УН.