Лавров открио шта се крије иза сукоба у Украјини (ВИДЕО)
Прочитајте шта је рекао:
- Запад је прећуткивао свих ових дугих година оштрину проблема, који су се подстицали. Све је почело давно, у најмању руку 2014. године када, упркос гаранцијама Француске, Њемачке и Пољске, које су подржале договор постигнут између тадашњег председника Украјине и опозиције, и упркос тим гаранцијама ујутро сљедећег дана након потписивања документа, неонацисти и ултрарадикали су преузели власт у Украјини, а Њемачка, Француска, а и цијела ЕУ заједно са њима, једноставно су показали своју беспомоћност и слабост.
Онда су почели чак и да оправдавају своју неспособност да натјерају опозицију да испуни све те договоре, које је гарантовала ЕУ и почели да правдају све ово тиме да је то наводно дио демократског процеса. Колико је тај процес био демократски, постало је познато истог трена, зато што су буквално сљедећег дана послије тог преузимања власти ти људи, укључујући и представнике ултранационалистичких странака који су на списковима западних земаља уписани као екстремисти, изјавили да ће укидати сва права руског језика, да ће протјеривати Русе са Крима, па су послали на Крим своје борце на јуриш Врховног савјета. Тад је почело.
И Запад је тада ћутао апсолутно. Зато и није познато ни масовном читаоцу ни гледаоцу ни слушаоцу како је сазријевала цијела садашња ситуација.
И, наравно, све је почело, тачније наставило се кад су ови неонацисти, који су освојили власт у Украјини, 2. маја у Одеси наживо спалили 50 људи и 2. јуна, када су украјинске оружане снаге и борбена авијација бомбардовали центар Луганска и друга мјеста тамо на истоку земље, само због тога што су одбили да прихвате резултате антиуставног државног удара, што су одбили да живе у оквиру неонацистичких правила, потпуно русофобских, потпуно екстремистичких, који заправо, понављају све темељне традиције Трећег Рајха и поштују као јунаке оне људе који су у то доба сарађивали са нацистима.
То је свима добро познато, барем у Украјини, Русији и сусједним земљама, а то да дуго година на Западу нису хтјели то да примјећују и то је чињеница.
Исто тако, на Западу, кад је 2015. био потписан Мински споразум, уз учешће оних истих Њемачке и Француске и Русије и Украјине, то је била шанса да се очува територијални интегритет Украјине. Кад би он био испуњен, не би било никаквих разлога, никакве неопходности да се брани Донбас.
Знате шта је тамо било написано, у том споразуму из Минска? Требало је да се ријеши само питање додјељивања Донбасу посебног статуса, који подразумијева веома једноставне ствари као што су прво - право да говоре на свом руском језику, друго - право да имају сопствену локалну полицију, која би обезбјеђивала јавни ред, треће - право да их чују кад се именују тужиоци и судије и право на посебне економске односе са Руском Федерацијом.
Ако се сјетимо како се развијала ситуација око Косова, онда 2013. године још прије него што је потписан Мински споразум о Украјини, она иста ЕУ прогласила је као још једну своју побједу успјех у постизању договора између Београда и Приштине о стварању Заједнице српских општина на Косову, која је предвиђала право на употребу матерњег језика, право на аутономију у локалној самоуправи и право да има посебне економске, социјалне и културне везе са Србијом.
Практично, све је то исто. И у једном и у другом случају посредник је била ЕУ. У оба случаја је ЕУ доказала да нема кредибилитет, не може да поштује договор и нема никакву жељу да убиједи, у случају са Србијом - Приштину, а у случају са Донбасом - Кијев, да испуњавају своје обавезе.
Успут, у случају са Минским споразумом, још је занимљивије зато што је тај договор био одобрен од стране Савјета безбједности Уједињених нација и без обзира на то ЕУ је пљунула на њега и погазила исто као Америка.
Они су све радили како би подстицали кијевски режим у погледу његових русофобских активности. Свих ових година кад су саботирали испуњење Минског уговора, умјесто пружања права коришћења руског језика у Донбасу, барем у најмању руку онако како је било написано, кијевски режим је забранио и руско образовање и руске медије и руску културу и руску књижевност и истовремено законодавно подстицао неонацистичку теорију и нацистичку праксу, укључујући стварање одговарајућих батаљона и јачање ових симбола који су, у ствари, такорећи прославили хитлеровску Њемачку.
И то што је Европа све то мирно гледала, натјерало је многе наше историчаре и научнике и политологе да се сјете како се Европа на почетку односила према Хитлеру и колико европских замаља је мобилисало војнике у војску Трећег рајха. Између осталог, и за напад на Совјетски Савез.
Тако да све је ово дуго расло и ми смо више пута, упоредо са захтијевањем поштовања Минског споразума, дуги низ година подсећали Запад на то да ће се његова политика ширења линија НАТО лоше завршити.
Прво, испоставило се да су нам лагали још кад су обећавали Совјетском Савезу да се НАТО неће ширити, а он се од тог тренутка пет пута ширио, а сад планира шести пут.
Друго, кад су почели да увлаче Украјину у НАТО, ми смо давно упозорили да ћемо то сматрати директном пријетњом за Руску Федерацију. И то што су они одбацили Нацрт Уговора о гаранцијама безбједности у Европи, који смо проширили још 2009. године и онда већ прошле године одбацили још један нацрт уговора који смо ми понудили и за САД и посебни уговор предложили смо НАТО-у и и то је било одбачено, они су рекли директно и прилично грубо - што се тиче ширења НАТО и могућег учешћа Украјине у том процесу, то уопште није ваша ствар. Немојте да се мијешате у ово питање, тако су нам рекли.
Тако да, и паралелно никаквих сумњи није било да су Украјину напумпавали наоружањем. Тамо је радило на стотине службеника, ЦИА, енглеске специјалне службе, они су тамо више од 10 година. Заузимају огромне просторије у зградама званичних украјинских служби и агенција и они заправо управљају свима. Тако да је било јасно кад су одбијали све наше разумне приједлоге и компромисе, да су оправдали наше најгоре мисли, да су стварали у Украјини базу како би пријетили и суздржавали Руску Федерацију.
Ево зашто ми нисмо имали другог избора него да признамо оне републике, које су морале да добију од Украјине свој посебан статус и да остану у саставу Украјине, односно на које су украјинске наоружане снаге, тзв. украјински национални батаљони наставили агресивни наступ.
Сваког дана су пуцали током година саботирања Минског споразума, 14.000 цивила је било убијено у директном пуцању на градове, цивилну инфраструктуру, укључујући школе, болнице, вртиће. Тако да ми је много жао да се у Европи ствара утисак као да прије 24. фебруара нико није разумио шта се дешава. То говори само о томе да западни политичари нису хтјели да се дотичу ове теме у медијима, нису хтјели да њихово становништво и гласачи разумију шта се у стварности дешава.
И, знате, када је недавно /предсједник Русије Владимир/ Путин окарактерисао САД, и Запад на чијем су тренутно челу, као империју лажи. Та империја лажи се одавно формирала. И филтрирање медијског простора, директно кршење обавеза о којима сам већ говорио, у оквиру ОЕБС-а, да се обезбиједи слободни неометани приступ било којој информацији, како изворима у својој земљи тако и у иностранству, Запад је то све одавно сахранио.
На питање ко је у сукобу - Русија и Укајина или Русија и неко трећи, Лавров је одговорио:
- Украјина је једна ситница, монета за поткусуривање, инструмент којим манипулишу САД и Велика Британија, англосаксонски колектив који је сад на челу Запада и којем су у потпуности послушни и НАТО, и ЕУ која је изгубила своју самосталност већ неко вријеме и, наравно, диригује Украјинцима као инструментом за суздржавање Русије, како сад кажу за исцрпљивање Русије, као и инструментом који ће на борбеном пољу поразити Русију.
Те ријечи износи и шеф европске дипломатије Борел и Борис Џонсон и неки политичари у САД, кажу да Путин и Русија треба да буду поражени буквално на ратишту. То је, узгред речено, истовремено и одговор на питање да ли има неких перспектива у преговорима.
Запад не дозвољава Украјини да води преговоре. Када је Украјина прије два мјесеца назвала приједлоге о томе како да се ријеши то питање, и ми смо узели те приједлоге као основу. Сљедећег дана Запад је забранио Украјинцима да настављају тај процес. Пооштрили су свој став.
Направљена је провокација у Бучи, која је на најочигледнији начин апсолутно исценирана. Три дана након што су руски војници отишли из Буче, тамо су људи живјели и градоначелник се возио улицама и само три дана касније су нашли неке лешеве.
Успут до данас имена погинулих која су показивали у западним медијима и на друштвеним мрежама - нико није предочио имена. Нико није дао информације на који начин су били убијени, какве су повреде задобили. Значи, то још једном показује да Запад не жели да даје никакве чињенице.
За Запад је врло важно да убаци провокацију, да од тога направе велику буку, а онда када људи почињу да се распитују, стављају то на страну и измишљају нове лажне вијести. Наравно, ви видите како су напумпали Украјину тешким наоружањем, сад Американци дају и тешке вишецјевне бацаче ракета, одмах су се уплели Енглези, који су вјероватно чекали дозволу из Вашингтона.
И кад Британци кажу: И ми ћемо дати ракетне системе, то је јако ризично. Они изјављују да са Русима ратују Украјинци и гину Украјинци, и кажу - нека их, нека гину, а ми им само дајемо оружје, које ће на крају крајева довести до смрти још већег броја Украјинаца, а у Мариупољу и Азовстаљу су били ријешени сви задаци и то са минималним губицима.
Ви знате да је предсједник Путин наложио да не буде олује, никаквог јуриша у Азовстаљу него управо да буде опкољен, те након тога у резултату опсаде убице-крволоци, башибозуци из Азовског батаљона су се само предали. И сад они кривично свједоче и вјероватно ће много занимљиво испричати како се нацистичка пракса и теорија реализовала у свакодневном животу украјинске државе, укључујући и живот у време предсједника Зеленског.