

Цвијановић: ЕУ није показала флексибилност

На питање Срне да прокоментарише оптужбе које је њемачки министар иностраних послова Аналена Барбок изнијела против Репиблике Српске, Цвијановић је рекла да као по неком устаљеном клишеу и ту видимо много нетачних теза.
- Прво, Република Српска не ради на отцјепљењу. Тачно је да њене институције раде на очувању оне аутономије и надлежности којима по Уставу располажу. Прича о сепаратистима је иначе измишљена да би служила као покриће за интервенционизам страног фактора и изговор за дјеловање странаца умјесто домаћих институција, а овдје и као изговор за недодјељивање кандидатског статуса БиХ. Да није то, било би нешто друго - нагласила је предсједница Српске.
Што се тиче утицаја неких од побројаних Русије, Кине, може се слободно рећи и Турске, рекла је Цвијановићева, ако га има онда је и то резултат ригидног приступа Европске уније у претходних 20-30 година и пропуштених шанси.
- Није довољно само рећи да постоји европска перспектива, а онда заледити европски пут сваке од тих земаља западног Балкана постављањем захтјева који задиру у срж несређених односа. У БиХ се тражи централизација и уставна реорганизација без уставних измјена које имају подршку сва три народа. Било би логичније да је овдје ЕУ помагала на јачању унутрашњег повјерења умјесто сврставања на једну страну и етикетирања криваца - указала је Цвијановић.
Она је нагласила да није БиХ најтрагичнији примјер.
- Неправедни однос ЕУ се најјасније види на примјеру Сјеверне Македоније, која је прва на западном Балкану потписала Споразум о стабилизацији и придруживању, а већ 17 година у статусу кандидата чека да добије датум за преговоре, а испунила је све, чак промијенила и назив државе. Тамо нема, како воле да кажу, сепаратиста, па чему онда толика неправда према тој држави - упитала је она.
Цвијановић је нагласила да реално говорећи овај простор припада Европској унији и треба да буде у њу интегрисан из разних разлога - економских, социјалних, политичких и безбједносних.
- Оно што се промијенило у размишљању и влада и грађана земаља регије јесте да се улазак у ЕУ не доживљава више као нека награда, већ као рационална потреба или логичан слијед ствари. Мислим да би помогло кад би и чланице ЕУ почеле тако да размишљају да то није награда већ нешто што је у обостраном интересу - и њиховом и нашем - закључила је предсједница Српске.