latinica  ћирилица
06/07/2022 |  21:43 ⇒ 07/07/2022 | 10:30 | Аутор: РТРС

Тегелтија: Политичко Сарајево само прави штету БиХ (ВИДЕО)

Политичко Сарајево прави штету БиХ и шаље поруке да БиХ не могу престављати Срби из Републике Српске, рекао је, гостујући у Телерингу, предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија.
Зоран Тегелтија - Фото: РТРС
Зоран ТегелтијаФото: РТРС

- Они само желе да их представљају они који њима одговарају - навео је Тегелтија.

Тегелтија је поручио да такве блокаде никада неће проћи.

Подсјетио је на сједницу Савјета безбједности УН о стању у БиХ.

- Имали смо опструкције од Министарства иностраних послова у Савјету минстара и Сталне мисије БиХ при УН. Али успјели смо преко медија да пренесемо истину и стварно стање и проблеме са којима се суочава БиХ - подсјетио је Тегелтија.

Истакао је да такве опструкције шаљу јасне поруке онима који се не слажу са политиком Сарајева.

Тегелтија оцијенио је да је важно да се у БиХ и у раду њених органа одлуке доносе компромисом и консензусом, те да свако ко то не разумије не жели добро овој земљи.

- Свако ко жели нарушити тај принцип може имати за себе неки краткорочни ефекат, али дугорочно то не може донијети ништа добро у БиХ. Дуго сам у извршној власти и за сваку одлуку се прави много консултација, а слично је и са радом Савјета министара који је, с обзиром на начин доношења одлука, врло подложан блокадама - рекао је Тегелтија.

Тегелтија је изјавио да је сигуран да је ово политичко тијело, које има довољну снагу у складу са уставом и законима, могло донијети одређене одлуке за које, нажалост, није било политичке спремности.

- Па је Савјет тако, у ранијем периоду, најчешће служио за блокаду односа унутар Федерације БиХ гдје четири године није изабрана нова Влада, предсједници и потпредсједници ФБиХ, чланови Уставног суда. Сви ти проблеми су се пресликали на сам рад Савјета, као и различите блокаде политичког Сарајева у смислу наметања неке јасне штете Републици Српској најчешће кроз одлуке Уставног суда БиХ и слично - навео је Тегелтија.

Он је изразио жаљење што се овај сазив Савјета министара суочио са многим тешкоћама попут пандемије вируса корона, а након тога са проблемима инфлације, као и питањима да ли ће друштво имати довољно хране, енергената и слично.

- Жао ми је што у БиХ није било спремности да се рјешавају текући проблеми људи, што је могло брже и једноставније, а не да се траже поводи за различите блокаде. Ја сам у Сарајево дошао са поприличним оптимизмом, а тамо је СНСД свјесно отишао, као и предсједник Милорад Додик. Циљ је био да се рјешавају ствари које се заиста могу ријешити, а да оно што не можемо оставимо будућим генерацијама - рекао је Тегелтија.

Подсјетио је да су од првог дана и доласка Додика у Сарајево почеле блокаде, а послије тога се исто дешавало и у Савјету министара, због чега ће, истакао је Тегелтија, овај период бити обиљежен блокадама и трагичним догађајима у вези са вирусом.

Поновио је да се у сваком његовом покушају да се у Савјету уради нешто заједнички према вани и слично суочавао са елементима блокада.

- И то до мјере да сам једном можда изреволтиран рекао да се то ради управо што сам ја Србин и долазим из Републике Српске. Ја сам сигуран да је то тако - рекао је Тегелтија.

Он је констатовао да је Савјет министара, који је одређеним измјенама и притисцима добио додатна министарства, надлежности и слично, заправо изведени помоћни орган Предсједништва БиХ.

Када је ријеч о надлежностима Савјета министара, Тегелтија је рекао да је спољна политика искључиво у надлежности Предсједништва БиХ, док надлежност за спровођење те, у Предсједништву заједнички утврђене спољне политике, има министар иностраних послова у Савјету министара Бисера Турковић.

Он је додао на том плану да се Турковићева, нажалост, бави свим сем спровођења поменуте заједнички утврђене спољне политике, због чега настају стални сукоби.

Тегелтија је рекао да је примјер тога дјеловање Турковићеве која шаље упутства амбасадорима БиХ како ће гласати и слично када је ријеч о сукобу у Украјини, иако је на том плану јасан став Српске и српског члана Предсједништва Милорада Додика да БиХ у том погледу треба остати неутрална.

Он је навео да је веома проблематично и што политичко Сарајево ових спроводи кампању "два-један" у којој жели да одлучује ко од Хрвата може или не може бити на некој битној функцији у БиХ или кандидат за члана Предсједништва.

Када је ријеч о одбрани, Тегелтија је додао да је и то надлежност Предсједништва БиХ, те да се на том плану памти ексцес министра одбране у Савјету министара Сифета Поџића који је отказао војну вјежбу Оружаних снага БиХ са Војском Србије због пандемије вируса, иако је она била престала.

- И то само зато што су требали доћи представници Војске Србије у БиХ. Све земље изгледа могу доћи на вјежбу са Оружаних снага БиХ сем Србије - рекао је Тегелтија.

Када је ријеч о правосуђу, Тегелтија је рекао да би оно према дефиницији морало бити самостално, те да никада није покушавао да утиче на ту област сем да ствара очекиване материјалне и друге услове за њен рад.

Он је рекао да има коректну сарадњу са главним људима који су на челу главних правосудних институција БиХ.

Тегелтија је рекао да Савјет има своју надлежност када је ријеч о Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ, те да од ње добијају информације које траже као Извршно-обавјештајни комитет.

Он додао да је и даље постоји проблем судских процеса у вези са дипломом директора ОБА Османа Мехмедагића, као и нејасна ситуација с обзиром на то да није завршен покренути процес избора директора и замјеника ове агенције којима је истекао мандат.

Тегелтија је додао да Савјет министара има неспорну надлежност у области финансија и да се, по усвајању Глобалног фискалог оквира, зна колико новца је на располагању за буџет заједничких институција.

- И ми онда припремамо буџет, иако је и даље формални предлагач Предсједништво БиХ. Буџет заједничких институција је јасно дефинисао своје изворе, а готово највећи дио извора прихода је са Јединственог рачуна. С обзиром на то да је било компликовано усвојити глобални фискални оквир, захвалан сам улози чланова Фискалног савјета, међу којима су премијери и министри финансија ентитета - рекао је Тегелтија.

Он је навео да се било која од поменутих страна тешко одриче новца, али да су сви, процјењујући ситуацију са платама запослених у заједничких институцијама и другима донијели одлуку да се повећа фискални оквир.