Док Вучић позива на мир, Курти и Изетбеговић заоштравају ратну реторику (ВИДЕО)
Какав ће бити исход преговора Београда и Приштине 18. августа у сједишту европске администрације, мало ко се усуђује давати прогнозе.
За предсједника Србије Александра Вучића мир је идеал од којег Београд неће одустати. Ову, али и друге поруке саопштиће саговорницима у Бриселу.
Јасно је ставио до знања да Србија никоме не пријети, већ да се залаже за поштовање међународних правних норми.
За то вријеме, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти и предсједник СДА Бакир Изетбеговић прибјегавају ратној реторици, уједно етикетирајући Србију као фактор дестабилизације на Балкану.
Не престају тензије на релацији Приштина - Београд. У већ затегнутим односима, уље на ватру из дана у дан долијева Аљбин Курти.
Посљедњих дана придружује му се бошњачки лидер Бакир Изетбеговић оптужујући Србију за деструктивну улогу на балканском тлу.
- Србија се наоружала до зуба, промовише српски свијет који обухвата и БиХ и Црну Гору. Прави стратегије које се односе и на нашу територију. Игра двоструке игре. Једно прича Вучић, друго послије причају Вулин, Дачић - рекао је Изетбеговић.
- Не треба искључити да би се ове агресивне политике Београда могле претворити и у напад на Косово, на овај или онај начин - поручио је Курти.
Запаљива ратна реторика стиже уочи састанка у Бриселу гдје ће се за преговарачким столом састати Вучић, Курти и специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак.
Вучић песимиста, не очекује никакве резултате. Ипак, каже да се Србија неће придружи нарушавању мира и стабилности.
Да ли се новим звецкањем оружја и оптуживањем Србије, скреће пажња са приштинских намјера о забрани српских регистарских таблица и личних докумената?
- Србија никоме и ничим не пријети већ жели само да обезбиједи поштовање међународних правила и међународно правних норми - од Резолуције УН 1244 до Бриселског споразума који су важећи и морају бити поштовани и примјењивани. На силу можете све, само се не зна докле - изјавио је Вучић.
Љутњу не крије ни премијерка Србије Ана Брнабић. Посебно се реферисала на саопштења Европске службе за спољне послове у коме се ставља знак једнакости између Београда и Приштине у, како су навели, подизању тензија на Косову и Метохији.
- Тужно је видјети да ЕУ не види сопствену кривицу за то гдје се данас налазимо. Да је ЕУ урадила свој дио посла – осигурала примјену Бриселског споразума и гарантовала основна људска права Србима на КиМ – ствари би данас изгледале много другачије. Зато, молим вас, прекините са лицемерјем - истакла је Брнабићева.
Тек очекивани састанак привукао је пажњу и у америчким круговима. Дијалог вођен под палицом ЕУ, има подршу САД.
Зелено свјетло дају и за формирање Заједнице српских општина, али у складу са, како су навели, косовским уставом, знајући да је за Београд то неприхватљив сценарио.
- Ако је у складу са Уставом Косова онда нам не треба ЗСО. Колико видим, њих много не интересује Устав Србије, што би нас интересовао њихов Устав - поручио је Вучић.
Након разговора у Бриселу, у Србију долази турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган. Као једини лидер који је у вријеме затегнутих односа Русије и Украјине ријешио питање извоза украјинских житарица, руског жита и гнојива чиме је дијелом спријечена хуманитарна криза.
Овим се отвара питање да ли Анкара може бити успјешан посредник и између Београда и Приштине, и на који начин настоји сачувати мир и стабилност у региону.
Ердоган би током балканске турнеје требало да посјети и БиХ.
- Нама је битно због муслимана на овом простору да имамо јако добре односе са Ердоганом. Он може да утиче на односе Приштине и Београда, али донекле, као што је могао да утиче у понашање Бакира Изетбеговића. Али је чињеница да су они промијенили своје менторе и да више гледају према САД, Британији и Њемачкој, него према Ердогану - изјавио је политички аналитичар из Београда Стевица Деђански.
Имала је Турска жељу и да буде један од медијатора у рјешавању кризе у БиХ. Дијалог у којем би учествовале и Србија и Хрватска одбио је управо Бакир Изетбеговић.
На основу оваквих исхода, стручњаци оцјењују да међународна заједница кривце тражи на погрешним адресама.
Умјесто што критике шаљу на рачун српских званичника, кажу, требало би да препозају да деструктивну улогу на Балкану имају они са почетка приче који се зарад јефтиних политичких поена служе ратнохушкачким порукама.