latinica  ћирилица
19/11/2022 |  11:01 | Аутор: СРНА

Владушић: Трајно помирење није успостављено ни након 27 година

Дејтонски мировни споразум донио је мир народима у БиХ, потврдио Републику Српску, али, нажалост, ни послије 27 година није успоставио трајно помирење, изјавио је Срни професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Љубиша Владушић.
Љубиша Владушић - Фото: СРНА
Љубиша ВладушићФото: СРНА

Владушић је навео да је оквирни мировни споразум постигнут у Дејтону 21. новембра 1995. године, а званично потписан у Паризу 14. децембра, донио толико потребни мир свим народима у БиХ, па и Србима.

- И што је врло важно, Анексом четири потврдио је и у формално-правном смислу постојање и даље егзистирање Републике Српске. Ово су круцијалне ствари које никада не смијемо заборавити и ставити у други план - истакао је Владушић који је у то вријеме био министар за прогнана и расељена лица Републике Српске.

Према његовим ријечима, овај споразум имао је своје болне посљедице које се односе на обавезу да се дио територије коју су контролисали Срби, дијелове Сарајева, у то вријеме територија Српског Сарајева, препусти Федерацији БиХ /ФБиХ/.

Владушић је подсјетио да је тадашња одлука сарајевских Срба била да из безбједоносних разлога, јер друга страна није била увјерљива са гаранцијама за сигуран живот на том подручјима, напусте територију Сарајева на којој су вјековно живјели, јер је према Дејтонском споразуму припала ФБиХ.

Он је нагласио да је тај нови егзодус народа, као колетерална штета политичких одлука, имао за посљедицу нову патњу која је ставила у други план мировни споразум и његову примјену, те додао да је условима ратом исцрпљених ресурса било скоро немогуће прихватити и смјестити сва избјегла и расељена лица, обезбједити им основне услове достојне човјека.

Владушић је навео да је у том периоду Република Српска имала помоћ и подршку пријатељских земаља Србије и Црне Горе, Српске православне цркве, те међународних хуманитарних организација, што треба цијенити, те нагласио да то није било довољно да се ријеше сва горућа питања.

- Да је то тако говори и цијели овај постдејтонски период у којем се истрајавало на рјешавању трајног смјештаја, интеграцији и запослењу избјеглих и расељених лица, па нисам сигуран да је ријешен у потпуности - каже Владушић.

Према његовим ријечима, и у овом периоду, као и током рата, настављене су миграције које и данас негативно утичу на демографску карту Републике Српске.

Поводом 27 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, он је рекао да је тешко одговорити да ли је он испунио очекивања, самим тим што припада људима који граде садашњост због боље будућности, па тиме креира своју перцепцију догађања на бази оптимизма.

Он је додао да се данас живи под притиском неизвјесности и економске бесперспективности.

- Ако погледамо позицију БиХ, па и Републике Српске, на љествици рангирања земаља по критеријима Свјетског економског форума и других важних међународних институција, још доста тога треба учинити и на економском развоју, те на политичкој и свакој другој стабилности и да као дио Европе треба смањити јаз не само са европским државама већ и негативне разлике са већином земаља у региону - поручио је Владушић.

Он је изразио наду да су сви људи који су избјегли и расељени током рата и у вријеме постдејтонских кретања, као и генерација послије њих, нашли свој дом.

- Желим да вјерујем да живе достојанствено и да су ратне трауме, којима су били изложени и које мање више сви носимо, компезоване у бригом државе и исказаном љубављу наших људи добре воље, како у Републици Српској и Србији тако и многих људи из дијаспоре и свијета - рекао је Владушић.

Потписивањем Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. године и његових 12 анекса, у ваздухопловној бази Рајт Петерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак.

Дејтонски споразум, након тронедјељних преговора, парафирали су тадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић, такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман.

Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а осим њега главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.

Овим споразумом створена је државна заједница БиХ састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.