

Тегелтија: Судар са реалношћу сарајевске политичко - медијске чаршије

Ауторски текст Милана Тегелтије преносимо у цјелости:
Чуде се из простог разлога што је досадашња навика била да управо бошњачке странке буду те које бирају партнере из српског и хрватског народа и то чак без обзира на њихов изборни резултат.
Тако смо 2018. године имали избацивање из власти СНСД- а и улазак у власт са опозиционим партијама из Републике Српске иако је СНСД био убједљиви побједник избора у Српском корпусу. Исто се десило и са избацивањем из власти ХДЗ иако је био доминантни побједник у хрватском корпусу. Овај пут ситуација је другачија и одмах је у сарајевској политичко-медијској чаршији права узбуна.
Без обзира на сву ту сарајевску халабуку, која нормално жели да пикаже ненормалним, СНСД и ХДЗ као странке које се залажу за легитимно представљање народа ни овај пут уствари неће одступити од тих својих фундаменталних начела легитимног представљања народа. СНСД и ХДЗ су на изборима од народа добили капацитет какав није добио ниједан од два супротстављена пол блока у Сарајеву.
У тој ситуацији потпуно је природно и нормално да СНСД и ХДЗ бирају с којим ће од та два супростављена политичка сарајевска блока ући у партнерство за формирање власти на нивоу БИх, јер су та два сарајевска блока подједнаке снаге и оба имају подједнак демократски капацитет бошњачког политичког корпуса за партнерство са српским и хрватским представницима на нивоу БиХ.
Нема ту бахатости, како то желе представити у сарајевској политичко-медијској чаршији, тек политичког прагматизма у ситуацији када су и СНСД и ХДЗ неприкосновени побједници у српском и хрватском народу, док је у бошњачком корпусу политички капацитет подијељен на два подједнако снажна блока са подјенаком демократским капацитетом добијеним на изборима у бошњачком корпусу. Нит су СНСД нит ХДЗ бирали Бошњацима предстанике, нит утицали на изборни резултат у бошњачком корпусу.
Бошњачки корупус је сам дао подједнак легитимитет и демократски капацитет за оба супротстављена политичка блока, и зато ко год буде био партнер СНСД и ХДЗ на нивоу БиХ из бошњачког корпуса имаће потребан легитимитет бошњачког народа.
Проблем драматизовања такве ситуације у сарајевској политичко-медијској чаршији је уствари само посљедица доживљаја БиХ као доминантне државе бошњачког народа кони би ваљда једини требали да имају екслузивитез бирања партнера међу Србима и Хрватима. Овај пут судар са реалношћу ће принудити политике у Сарајеву да схвате да једниставно нису екслузивни власници БиХ.