Лордан Зафрановић : Филмовима сам освајао слободе
Управник Музеја Југословенске кинотеке Марјан Вујовић истакао је да су сви из дирекције ове филмске институције срећни што је тако велики редитељ одлучио да баш овде обиљежи тако значајан јубилеј.
Вујовић је навео да ће се у сали "Душан Макавејев" 3. децембра отворити ретроспектива поводом 60 година умјетничког стваралаштва редитеља и сценаристе Лордана Зафрановића, уз разговор са аутором, и говор директора Кинотеке Југослава Пантелића, а пројекције су бесплатне.
- За мене је ово изузетан догађај, да управо у Кинотеци коју сам одувијек толико волио, обележимо мој рад. Са мојим раним филмовима враћамо се у неко друго вријеме, те 1962. године. Сјећам се да смо тада уживали у филмским пројекцијама Кинотеке - евоцирао је успомене југословенски режисер, чије је филмове за приказивање дијелом омогућила Чешка телевизија и Хрватски филмски архив.
Децембар у Југословенској кинотеци обиљежиће програми посвећени славним ауторима са ових простора - осим Лордану Зафрановићу, у плану је и омаж редитељу и сниматељу Карпу Аћимовићу Години, а крајем мјесеца премијерно ће бити приказана рестаурисана верзија филма “Клаксон“ (1965) Војислава Кокана Ракоњца.
Зафрановић је подсјетио да је у то доба снимао аматерске филмове прије него што је отишао на чувену Филмску академију ФАМУ у Прагу, гдје су студирали Горан Паскаљевић, Срђан Карановић, Горан Марковић, Рајко Грлић, касније и Емир Кустурица.
Програм у суботу ће почети разговором са истакнути филмским аутором.
Прве вечери биће приказано седам његових, ријетко приказиваних, кратких играних и документарних филмова које је снимао још шездесетих година.
У прва два - “Прича“ (1963) и “Дневник“ (1964) Зафрановић се појављује и као глумац.
- Ти филмови тада приказивали су начин како смо мислили, размишљали. Била је то реална слика друштва, улица, о које ће свједочити генерације иза нас. Био је то на неки начин пробој новог филма и освајање слобода које тада нису биле могуће. Та остварења наговјештавају једну будућу генерацију аутора - подвукао је Зафрановић и додао да су ти филмови били некако снимљени на пола пута, нису могли да иду до краја како су жељели.
Он је говорио да су његови кратки филмови "Валцер, мој први плес" (1971) "Аве Марија" (1970) били веома интересантни са својим идеологијама у то време.
- Потребно је било да се разбијају јаким ударцима на филму ти канони грађанске идеологије, и окоштале ствари и онда кренете нешто ново, што уме да траје доста дуго. Ти филмови су оцијењени нулом због, како су ми саопштили," застрањивања". А нису ми никад објаснили шта им то значи и гдје у мојим филмовима налазе застрањивање - истиче Зафрановић.
Уз краткометражна остварења, 4. децембра биће приказан и дугометражни играни филм “Лацримоса (Освета је моја)“ који је Зафрановић снимио током егзила у Чешкој 1995. године
Посљедњег дана, 5. децембра биће емитован телевизијски филм из периода Југославије “Филм о гостима и радницима“ (1977), за који Зафрановић каже да је тема самоуправљање, био је неко вријеме забрањиван, али је касније ишао и на неке фестивале као Мотовун.
О тим забранама Зафрановић се присјетио када је давно учествовао на фестивалу са првим филмом "Недјеља" (1969), када је прву награду освојио Живојин Жика Павловић.
- И касније су те забране кренуле, то је било нешто нормално, ето Жика Павловић је био забрањен због својих црних филмова у вријеме Црног таласа. Ситуација је била таква и није могло другачије - сматра сценариста и редитељ.
Лордан Зафрановић родом из Маслинице, Шолте, дипломирао је књижевност и ликовну умјетност на Педагошкој академији у Сплиту.
Послије је студирао и дипломирао филм и режију у Прагу, на ФАМУ, један из групе југословенских режисера познатих по називу “Прашка школа“.
Његови најбољи филмови су прожети снажном осудом национализма, ратних злочина и геноцида у Другом свјетском рату.
Као млад је са филмском екипом у време Југославије радио је на снимању близу усташког логора Јасеновац, гдје се први пут сусрео са архивском филмском грађом, фотографијама, сведочењима и документима.
Овај сусрет са усташким злочинима у Јасеновцу на њега је оставио застрашујући снажан утисак, што је обиљежило његову богату каријеру са ремек дјелима "Окупација у 26 слика" , "Крв и пепео Јасеновца" (1983), "Пад Италије", "Вечерња звона", “Залазак стољећа / Тестамент Л. З.“ и друге.
Зафрановић је лауреат многих награда, између осталог и "Златна арена" за режију у Пули 1986. године, и "Александар Лифка" на Фестивалу европског филма Палић (2011), и многих других.
- Филм "Лацримоса" није био довољно запажен, већ је остављен по страни као неко сироче без родитеља. То је филм о интелектуалцу који се не сналази у демократији, што се дешава и дан данас - закључио је Лордан Зафрановић.
Велики редитељ увелико снима свој најновији играни филм "Златни рез 43" према чувеном старом сценарију писца Арсена Диклића, такође на тему страхова у Јасеновцу, гдје играју Предраг Мики Манојловић, Жељко Димић - Џек Димић, и други.