Тоне смећа и отпада плутају Дрином код Вишеграда (ВИДЕО)
Тоне смећа и разноразног отпада, од кућних апарата, фрижидера, замрзивача, шпорета, медицинског отапада, па све до пластичне и пет амбалаже од које пластичне флаше чине већину, плутају реком Дрином.
С повећањем водостаја и излијевањем ријека отпад стиже до хидроакумулационог језера Хидроелектране "Вишеград". Прије њега, центар свега што никоме у Црној Гори не треба је језеро Хидроелектране "Потпећ" у Прибоју. Што ријечне ланчанице не успију зауставити, стиже до Вишеграда.
Александар Којић из Удружења за спортски риболов и екологију "Дринска језера" Вишеград каже да тај отпад временом трули чиме прави еколошку катастрофу и трује сва корита ријека.
Да не дође до веће катастрофе низводно према Србији старају се у вишеградској хидроелектрани. На чишћењу отпада ангажовани су радници ХЕ иако то није у опису њиховог посла. Све што "без царине" стигне, задрже двије ланчанице.
- Интересантно је да сви нападају нас који отклањамо отпад као да смо ми криви за ову појаву. Није наше да то радимо, али помажемо да не дође до веће катастрофе - истиче Дарко Андрић, извршни директор за производњу и управљање "Хидроелектрана на Дрини".
Република Српска, да би заштитила природне љепоте и капацитете Хидроелектране Вишеград, постигла је договор са званичницима Србије и Црне Горе за формирања радне групе. Србија је подигла ланчанице на Лиму и санирала депонију код Пријепоља, док се и даље чека на Црну Гору.
Младен Ђуревић, начелник општине Вишеград, наглашава да на крају испада да општина Вишеград и ХЕ на Дрини једине чисте отпада, јер док, како каже, није било ланчаница, све је одлазило у Србију у Бајину Башту.
Драган Љељен, члан Општинског вијећа у Прибоју одговорно тврди да општине Вишеград и Прибој чисте туђи отпад, а да, како каже, немају ни један килограм свог смећа.
Из Владе Црне Горе – за сада без одговора. У сливу ријеке Лим у Црној Гори је пет општина, а три у Србији. Плутајући отпад покупљен са дивљих и несанитарних депонија, некад је заустављао и производњу струје у Хидроелектрани Потпећ.
- На обалама Лима живи око 180.000 становника, те се ту скупи негдје око 45 хиљада тона отпада који кад заврши у Лиму ми имамо еколошку катастрофу - каже директор Лимских хидроелектрана из Нове Вароши Предраг Шапоњић.
С обзиром да ријеком Лимом долазе отпад из Црне Горе, из те државе морају предузети све неопходне мјере да се ријеше отпада на својој територији, истиче Свјетлана Радусин, помоћница министра за заштиту животне средине Републике Српске.
Посљедње бујичне поплаве Лимом, Дрином и њиховим притокама на ријечне ланчанице код Вишеграда нанијеле су више од 10.000 метара кубних отпада. Еколошки активисти позивају владе три државе да конкретизују активности да би се зауставило “дивљање људског немара“ са плутајућим отпадом.