Шта пише у извјештају о КиМ о коме ће расправљати Скупштина Србије?
У извјештају се оцјењује да за такав развој догађаја искључиву одговорност сноси приштинска страна.
У документу се истиче и да Београд неће одустати од захтјева да ЗСО буде хитно формирана, као и да ће Влада Србије и убудуће бити усредсређена на непосредну заштиту безбједности српског народа у покрајини, као и на заштиту српских национоналних интереса.
Како је најављено, посланици ће извјештај о Косову и Метохији разматрати на Посебној сједници која почиње у четвртак, 2. фебруара, а у раду ће учествовати и предсједник Србије Александар Вучић.
У извјештају се наводи да се криза дијалога Београда и Приштине од 2018. године системски развијала и продубљивала, али да је током овог извјештајног периода дошло до њене крајње ескалације.
- Искључиву одговорност за такав развој догађаја неспорно сносе актуелне привремене институције самоуправе у Приштини, које од доласка на власт Аљбина Куртија, у континуитету, појачавају системску дискриминацију Срба уз упорно одбијање и кршење свих договора који су до сада постигнути у оквиру дијалога - истиче се у извештају.
Током овог периода приштинско дјеловање на терену се драстично интензивирало кроз брутално насиље и пријетње употребом насиља против Срба на КиМ.
Приштина је од септембра 2022. године, како се додаје, предузела одлучан покушај да избјегне примјену обавеза из до сада закључених споразума из дијалога, и да на терену наметне једнострана рјешења која ће максимално отежати живот и опстанак Срба у покрајини.
У извјештају се наводи да о степену угрожености Срба на КиМ свједочи податак да су у претходна четири и по мјесеца забиљежена 68 етнички мотивисана напада, што је 25 одсто укупног броја таквих напада на Србе од доласка Куртија на чело владе привремених приштинских институција.
- То потврђују и посљедњи етнички мотивисани напади на Србе у које су све чешће директно или индиректно укључени, поред припадника РОСУ, и припадници тзв. косовских безбједносних снага - наводи се у извјештају и указује да су те наоружане приштинске структуре косовско-метохијских Албанаца 6. јануара 2023. године у пуној мјери потврдиле антисрпски карактер.
На Бадњи дан, ккао се подсјећа, припадник тзв. КБС Азем Куртај је у Готовуши код Штрпца покушао да убије једанаестогодишњег Стефана Стојановића и двадесетједногодишњег Милоша Стојановића.
- Умјесто да јасно осуде очит злочин, приштински званичници су га окарактерисали као "напад на младе особе" иако је очито да је на младиће пуцано због њихове припадности српском народу - оцјењује се у извјештају.
Сличну логику у "осуди" догађаја употријебили су готово сви међународни званичници у покрајини, што је тешко разумљиво, а још неразумљивије, како се наводи, што се напад у Готовуши одиграо готово истовремено са предајом одговора команданта КФОР-а српској страни о захтјеву за повратак дијела српских снага на КиМ.
Подсјећа се да је Влада тај захтјев упутила у јеку кризе послије неоснованог хапшења Миљана Аџића и Дејана Пантића, као и приштинских пријетњи Србима који су мирно протестовали на барикадама.
Наводи се да антисрпски карактер тзв. КБС није изузетак, и да су истовјетну природу сваки пут све отвореније показивали припадници РОСУ, током сваког од 19 досадашњи илегалних упада на сјевер КИМ, да би терор РОСУ, како се истиче, кулминирао тешким рањавањем Миљана Делевића.
У извјештају се наводи да по истом антисрпском образцу поступају и они који су ангажовани у области правосуђа, што се показало у случају Дејана Пантића, о коме се данима није знало гдје се налази и у каквом је стању, док је Никола Недељковић осуђен на осам мјесеци затвора без икаквог основа.
Овакво нецивилизацијско поступање приштинске стране од септембра 2022. године проузроковало је више озбиљних криза на терену и опредијелило природу дијалог у протеклом периоду који се, како се оцјењује у извјештају, користио искључиво као механизам за деескалацију тих криза.
Подсјећа се и да је договор по питању регистарских таблица постигнут у посљедњем тренутку како би се избјегла озбиљна ескалација на терену коју је Приштина покренула.
Наводи се да је Приштина 29. јуна 2022. године донијела двије нелегалне одлуке и поред захтјева за пререгистрацију возила на "РКС" таблице донијела је одлуку и о улазно-излазном документу за грађане који посједује личне карте Републике Србије.
Српска страна је кроз одлучно ангажовање предсједника Републике успјела да се избори за споразум којим су сачување српске личне карте и спријечено је да Приштина Србе претвори у странце у сопственим вјековним домовима, наводи се у извјештају.
Међутим, Приштина је наставила са примјеном једностране одлуке о укидању легалних српских таблица што је на терену провоцирало озбиљну безбједносну кризу.
Сво гажење постигнутих споразума уз константну репресију и угрожавање безбједности Срба на КиМ, приморало је српске политичке представнике са сјевера да у знак протеста напусте приштинске интитуције.
Подсјећа се да су они истакли да ће се у институције вратити када Приштина повуче све противправне мјере поводом српских КМ таблица и када формира ЗСО.
У извјештају се указује и да је Приштина наставила грубу репресију над Србима на сјеверу, а 8. децембра 2022. године, покушала је да изврши својеврсну окупацију сјеверног дијела Косовске Митровице, када је око 300 припадника специјалних снага нелегално упало на то подручје града, а припадници РОСУ оклопним возилом "залутали" у вртић у Лепосавићу.
Те формације, поред илегалног присутва на сјеверу КИМ, како се додаје, однедавно припремају терен за изградњу својих сталних база које су користиле за покретање акција неоснованог и незаконитог хапшења Срба, и то махом, под лажним оптужбама за ратне злочине, а започели су хапшења и због наводног учешћа у насилним активностима.
Једно од њих је и неосновано хапшење и нечовјечно поступање према Дејану Пантић, због чега су Срби на сјеверу КиМ покренули масовне мирне протесте уз блокаду локалних путева, на шта је Приштина одговорила додатном ескалацијом и покушала да спроведе хапшење учесника.
У извештају се напомиње да је Приштина одустала од ескалације тек послије директног међународног притиска, а криза је формално окончана 28. децембра, након што је српска страна, захваљујући међународној активности предсједника Србије Александра Вучића изборила да Пантић буде пуштен кући.
Осим тога, Београд је осигурао да претходно буду добијене гаранције КФОР-а којим је предвиђене да косовске безбједноске снаге не могу да улазе на сјевер КИМ без одобрења команданта КФОР-а и четири градоначелника са сјевера, и јавне гаранције ЕУ и САД, да Приштина неће хапсити ни једног Србина који је учествовао на мирним протестима.
У извјештају је оцијењено да је опасно и неодговорно приштинско дјеловање довело и утицајне међународне субјекте до закључка да је напредак у дијалогу немогућ, ако се не крене са пуном примјеном споразума од 2011. године на овако, а то се у првом реду односу на потребу хитног формирања ЗСО.
Истиче се и да српска страна неће одустати од захтјева да ЗСО буде хитно успостављена у складу са принципима који прописују њене надлежности.
- Влада ће и у будуће бити усредсређена на непосредну заштиту безбједности српског народа у покрајини, као и на заштиту српских национоналних интереса - поручује се у извјештају.
Српска страна ће наставити да кроз мировну политику активног учешћа у преговарачком процесу онемогући било какав основ приштинској страни за малициозно и лажно приказивање Србије као неконструктивног и "реметилачког фактора" у региону.
У извјештају се оцјењује и да је Београд у протеклом периоду од стране ЕУ посредника и других релевантних међународних субјеката окарактерисан као конструктивна страна у свим кризним ситуацијама.
Такав приступ заснован на спремности на компромис зарад мира у региону свих грађана на простору КиМ, много је утицао да рјешење свих ситуација буду у интересу српске стране, закључује се у извјештају.