latinica  ћирилица
31/01/2023 |  21:43 ⇒ 21:43 | Аутор: СРНА

Арбутина: Козара је српско стратиште и бојиште

Козара је српско стратиште и бојиште, али и упориште противника злогласне НДХ чије је руководство мислило да тај простор очисти од Срба, рекао је вечерас кустос Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина у Грачаници на предавању о "Козари 1942".
Грачаница: Козара - 1942. предавање - Фото: СРНА
Грачаница: Козара - 1942. предавањеФото: СРНА

Арбутина је изразио је увјерење да су Хрвати у вријеме усташког поглавника Анте Павелића починили геноцид над Србима у Крајини.

- Од 5.889 носилаца партизанске споменице 95 одсто су били Срби и управо је то један од кључних аргумената да су Срби са подручја Крајине били носиоци ослободилачке борбе, али и жртве оног што ће се десити од 10. јуна до 15. јула 1942. године - истакао је Арбутина.

Он је испричао да су Нијемци и НДХ-овци у том периоду 1942. године кренули у чишћење Козаре од Срба, те навео и поруку Гестаповаца да "у Крајини не могу бити три стада, да Србину треба сјекиром одрубити главу и да за то неће одговарати".

- Према процјенама историчара, на Козари се почетком офанзиве нашло близу 80.000 Срба и данас када читамо свједочанства о збјеговима и злочинима видимо вољу српског народа да се одржи на тим просторима, али ту одлучност Срби нису успјели да задрже против многоструко надмоћнијег непријатеља - рекао је Арбутина.

Према његовим ријечима, већина жена и дјеце је одведена у заточеништво и логоре у Јасеновцу, Старом Градишту, Сисак, Јастребарско и друге логоре смрти, а оне радно способне су одвели у руднике у Њемачкој и Норвешкој.

- Највише су страдала козарачка деца која су или умирала од глади или су убијена или, ако су преживјела, њима је мењан идентитет о чему свједоче бројни случајеви - рекао је Арбутина.

Говорећи о збјегу, страдању и злочину над Србима, подсјетио је на ријечи Даре Бановић из Горњег Јеловца која је усташи у очи рекла "имам три сина, један ће ме осветити" послије чега је мученичком смрћу страдала.

- Морамо његовати културу сјећања на жртве Другог свјетског рата, као и на оне људе који су с пушком погинули борећи се против непријатеља коме је циљ био да избрише Србе са подручја Крајине - закључио је Арбутина.

У наставку програма у грачаничком Дому културе одржана је пројекција документарно-играног филма "Пето писмо Хилде Дајч", редитеља Ивице Видановића, који приказује судбину јеврејске дјевојке у окупираном Београду, њену пожртвованост и храброст, одлучност да помогне својим сународницима у концентрационом логору.

- Иза Хилде Дајч остала су четири писма непроцјењиве историографске вриједности, а која свједоче о животу и смрти у логору на Старом Сајмишту. "Пето писмо Хилде Дајч" написано је 80 година касније и упућено је свима нама - да се сјетимо и не заборавимо хероине наше прошлости - навео је Арбутина.

Трибини је присуствовало десетак ученика средњих школа из централног дијела Косова и неколико професора историје.

За сутра је предвиђено да се трибина одржи у Ранилугу, а дан касније и у Косовској Каменици.