Извјештај Владе Српске: Постигнут политички напредак након избора

- БиХ је прошле јесени поново успјешно одржала слободне и фер изборе, изабравши руководство на нивоу БиХ, као и у ентитетима и кантонима. Неуобичајеном брзином, странке које представљају сваки од три конститутивна народа у БиХ постигле су 15. децембра споразум о формирању власти на нивоу БиХ - наводи се у другом поглављу Извјештаја.
Из Владе подсјећају да су потписници коалиционог споразума обећали да ће предузети све законодавне и друге активности неопходне за испуњавање услова да БиХ постане чланица ЕУ, поштујући, при том, уставну структуру и надлежности БиХ, ентитета, те конститутивност народа и уставне механизме одлучивања и њихове заштите.
- Уз то, потписници су се усагласили да ће приступити, у року од шест мјесеци, формирању власти на свим нивоима, усвојити ограничене промјене и Устава БиХ и измјене и допуне Изборног закона БиХ у складу са одлукама Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права - наводе из Владе.
Осим тога, додаје се у Извјештају, странке које су потписале политички споразум опредијелиле су се да изврше реформу безбједносно-обавјештајног система БиХ ради његове деполитизације и професионализације, а обавезале су се и на компромисно рјешавање спорних политичких питања.
У Извјештају се напомиње да је након потписивања коалиционог споразума, хрватски премијер Андреј Пленковић рекао да споразум показује да је након ових избора ситуација битно другачија него прије четири године, те да ће таква функционалност и амбиција омогућити БиХ да брже напредује ка ЕУ.
У документу се наводи да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ 26. јануара званично именовао нови Савјет министара - помоћно тијело Предсједништва БиХ, као извршни орган власти на нивоу БиХ - на чијем челу је Борјана Кришто, прва жена на тој функцији, као и да је именовање новог Савјета министара завршено у рекордном року.
Кришто је, како се подсјећа, рекла да је нови Савјет министара одлучан да убрза реформски пут БиХ.
У Извјештају се наводи да постоје разлози за оптимизам да би нови Савјет министара могао бити продуктиван, уколико сви чланови коалиције фокус ставе на пројекте и реформе за побољшање живота људи широм БиХ, умјесто да се задржавају на питањима подјела која су до сада успоравала напредак.
Напомиње се да је нови члан Предсједништва коју су изабрали бирачи Републике Српске, предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић, истакла да ће у Сарајево отићи "испружене руке".
- Желим да заједно у складу са нашим уставним надлежностима радимо на добробити народа оба ентитета и свих грађана БиХ, а не на нечију штету - истакла је Цвијановићева на дан полагања заклетве и нагласила потребу за дијалогом о свим отвореним питањима и заједничким тражењем рјешења.
Након састанка у фебруару са америчким сенаторима, Цвијановићева је рекла да је очување мира и стабилности заједнички приоритет свих народа у БиХ и да постоји жеља за економским напретком и сарадњом, подсјећа се у Извјештају.
На другом састанку у фебруару, предсједник Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић поручили су да ће радити на деблокади пројеката економског развоја који су тренутно у пат позицији, а за добробит свих у БиХ.
- Касније ћемо покушати да дођемо до усаглашеног става о улози међународне заједнице у БиХ - рекао је тада Додик.
Влада Српске подсјећа да је европски комесар за проширење Оливер Вархељи рекао у фебруару у Европском парламенту да БиХ никада није видјела тако брзо формирање власти и да се у БиХ појављују позитивни сигнали.
- Мислим да је понуду коју смо ставили на сто за БиХ цијела држава схватила веома озбиљно, а ту је и Република Српска, јер су и они били дио овог формирања власти - рекао је тада Вархељи.
У Извјештају се наводи да је америчка агенција за кредитни рејтинг Стандард енд пурс /Стандард анд Поор&рсqуо;с/ у фебруару оцијенила позитивним изгледе за БиХ, наводећи у свом извјештају да се стабилност БиХ побољшала у посљедњих неколико мјесеци и да су смањене унутрашње политичке конфронтације у БиХ.
Из ове америчке агенције навели су да сматрају да би потенцијал за чланство у ЕУ могао помоћи да се убрзају неке реформе и да политичка конфронтација у већој мјери буде под контролом с обзиром на очигледну подршку јавности и Републике Српске и БиХ чланству у ЕУ.
Влада Српске у Извјештају наводи да је Савјет министара у марту усвојио Програм економских реформи БиХ за период од 2023. до 2025. године, који је израђен у складу са смјерницама Европске комисије.
Израду Програма економских реформи координисала је Дирекција за економско планирање БиХ, заједно са Министарством финансија Републике Српске и Федералним заводом за програмирање развоја, у складу са њиховим надлежностима.
У истом мјесецу, како се наводи, Савјет министара, Предсједништво БиХ и Парламентарна скупштина БиХ усвојили су годишњи буџет за институције БиХ и међународне обавезе БиХ.
У извјештају се напомиње да је БиХ у марту направила важан корак ка остваривању пуне сарадње са Европолом, када су представници полицијских агенција на нивоу БиХ, ентитета, кантона и Брчко дистрикта потписали Правилник о раду националне - заједничке контакт тачке за сарадњу са Европолом.
Шеф Делегације ЕУ у БиХ Јохан Сатлер поздравио је овај корак, рекавши да ће БиХ, потпуном имплементацијом Споразума о сарадњи са Европолом, а касније и потписивањем Споразума о Евроџасту и Фронтексу, у потпуности почети да користи европске инструменте за јачање борбе против тешких облика криминалитета, што ће бити корисно за грађане БиХ и корак напријед на путу ка ЕУ.
У Извјештају се напомиње да је Република Српска недуго након избора формирала нову коалициону владу.
Народна скупштина Републике Српске је у децембру именовала министре у новој влади на чијем челу је Радован Вишковић, који је, обраћајући се Народној скупштини, рекао да ће се нова влада фокусирати на привредни раст, дигитализацију, реформу јавних предузећа, здравствену и социјалну политику и демографску обнову.
- Постоје добри изгледи за продуктивну сарадњу између влада Републике Српске и Федерације БиХ /ФБиХ/ у наредним годинама - наводи се у Извјештају и подсјећа да је премијер Вишковић предложио да владе Српске и ФБиХ најмање два пута годишње одржавају заједничке сједнице ради рјешавања питања и разматрања заједничких пројеката.
У Извјештају Владе Српске указује се и на покушаје СДА да саботира функционисање на нивоу БиХ и сарадњу између народа.
Напомиње се да је најважнији разлог за атмосферу релативног оптимизма међу званичницима на нивоу БиХ то што, први пут након много година, највећа бошњачка политичка странка у БиХ - СДА није заступљена ни у Предсједништву БиХ, ни у Савјету министара.
СДА је, како се наводи, исламистичка странка која се јавно и више пута залагала за укидање уставне структуре БиХ гарантоване Дејтонским споразумом у корист унитарне државе у којој би потпуно доминирао један народ - Бошњаци.
У Извјештају се додаје да СДА упорно одбија да се придржава уставних одредаба које захтијевају подјелу власти међу конститутивним народима у БиХ и преузела је контролу над многим институцијама на нивоу БиХ у склопу настојања да доминира свим важним полугама власти.
- СДА такође води политику ината према Републици Српској, блокирајући, кад год је то могуће, њене пројекте економског развоја, чак и оне који би користили БиХ у цјелини, само да би учинила живот грађанима Републике Српске тежим - додаје се у 29. Извјештају Владе Српске.
Указује се и на то да нажалост, упркос релативно лошим резултатима на изборима 2022. године, СДА и даље има знатну моћ - освојила је највећи број мандата у Парламенту ФБиХ, као и највећи број мандата ФБиХ у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, а блиско је повезана са руководством Исламске заједнице БиХ.
Осим тога, како се наводи, СДА има блиског савезника Жељка Комшића, технички "хрватског" члана Предсједништва БиХ, чија су база подршке готово у потпуности бошњачки бирачи.
- Од формирања мултиетничке коалиције на нивоу БиХ, СДА често приказује бошњачке странке те коалиције као издајице бошњачког народа јер су спремне да сарађују са српским и хрватским странкама на иницијативама које би биле од користи грађанима цијеле БиХ - наводе из Владе.
У Извјештају се подсјећа да је СДА у штампи жестоко напала министра иностраних послова у Савјету министара Елмедина Конаковића након што се састао са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком у Бањалуци, оптужујући га да се "понижава одлазећи у Бањалуку на ноге Додику".
Осим тога, СДА је, како се наводи, на себи својствен начин, неразумним захтјевима блокирала формирање нове владе ФБиХ.
- Нажалост, притисци кадрова СДА довели су до тога да се Министарство иностраних послова у Савјету министара БиХ врати лошој навици да износи ставове без сагласности Предсједништва БиХ, које према Уставу има искључиву надлежност за вођење спољне политике БиХ - додаје се у другом поглављу 29. Извјештаја Владе Српске упућеног Савјету безбједности УН.
