Стручњаци апелују: Увести нови предмет у школама - безбједносна култура (ВИДЕО)
Традиционално друштво нестаје пред налетом новотарија које и на простору Балкана узимају данак, нажалост и међу дјецом и младима. Вршњачко насиље, запостављање дјеце, небрига породице и заједнице, само су неки од повода коју су укључили аларм да више нема чекања.
Држава, породица, школа, морају пронаћи начин како да дјецу врате на прави пут.
У Средњим школама у Добоју, наставу су почели минутом ћутања. Туга, страх и неизвјесност због невино настрадалих у трагедији која је однијела девет живота, од којих осам дјечијих.
Просвјетни радници – сагласни, велики шок, посебно за дјецу. Савјетују што више с дјецом отворено разговарати.
- То је један велики шок и требаће сигурно времена па и нама одраслима који се бавимо васпитањем и образовањем, а камоли малољетницима али и треба пуно животног искуства да се разумију ове ситуације - навела је Мирослава Јеринић Ђукић педагог-психолог Угоститељске и трговачке школе Добој.
Да не би било касно, породица мора поново постати институција која подиже дјецу – поручују грађани.
Традиционално друштво је неспремно, због рата, миграција, економке неизвјесности, поклекло пред изазовима које са собом доносе савремене технологије и наметнуте нове животне норме понашања, сматрају стручњаци. Под хитно треба учвртсити друштвени корпус који може заштити дјецу и младе, а с њима и друштво.
- Зато ми морамо градити систем, претходни је срушен уништен зато морамо се вратити систему који мора бити плански заштићен а не да реагујемо од случаја до случаја - истакао је Пејо Ђурашиновић професор Филозофског факулутета Бањалука.
- Ми морамо условно речено препознавати почиониоце оваквих или сличних злочина и будуће насилнике или треба видјети шта се дешава у породици - додао је Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода.
Стручњаци из области безбједносних наука, истичу да ће се о београдском случају сазнати све тек након темељне истраге. Мотиви убица су различити, показују свјетска истраживања. У посљедњих педесет година било је 2.000 напада са убиствима. Углавном, више у јавним него у приватним школама.
- Профил нападача је да је углавном био некад жртва вршњачког насиља значи не само физичког то може бити насиље које је настало и због изоалције све су то ученици или бивши ученици - истакао је Велибор Лалић, професор Факултета безбједсносних наука Бањалука.
Безбједносни стручњаци, апелују још једном да се размисли о увођењу новог предмета у школама – безбједносна култура. Био би то озбиљан увод у превенцију и за дјецу и за родитеље.