Нарушен легитимитет Уставног суда БиХ
Легитимитет овог суда нарушен је и због чињенице да је под контролом тројице страних судија који су именовани у оквиру онога што је требало да буде поратна прелазна мјера у трајању од само пет година, те због неуспјеха судијске већине да заштити Устав БиХ.
У 29. Извјештају Владе наглашава се да је Уставни суд БиХ заглибљен у кризи легитимитета, што се огледа у томе да јавни органи у цијелој БиХ редовно не поштују његове одлуке.
- Иако су се институције Републике Српске неправедно нашле под најтежим међународним критикама због неспровођења неких одлука Уставног суда, много је чешће случај да се институције у другом ентитету БиХ, Федерацији БиХ, оглушују о одлуке суда - наводи се у петом поглављу Извјештаја.
Из Владе Српске напомињу да је БиХ једина суверена земља на свијету у бизарној и понижавајућој ситуацији да има странце у свом уставном суду, странце који не живе у земљи, не говоре локалне језике и нису школовани у правном систему земље.
У Извјештају се наводи да бивши чланови ОХР-а и пензионисане стране судије отворено признају оно што је дуго било очигледно, али о чему се није говорило, да ОХР има незваничне контакте са страним судијама и да се намјерно мијеша у судски процес да би утицао на исход.
- У ствари, ова пракса је уобичајена у толикој мјери да је један бивши судија Уставног суда признао да постоји `прећутан договор између Суда и високог представника да Суд . . . увијек потврђује меритум његових закона . . .` Као што је детаљније објашњено у наставку, ова корупција судског процеса коју врше стране судије у дослуху са ОХР-ом резултирала је бројним изврнутим судским мишљењима за која научна јавност зна да нису вриједна ни легитимитета нити поштовања - констатује се у Извјештају.
У документу се наглашава да би ово срамно кршење најосновнијих принципа судијске етике дисквалификовало судије у свакој добро вођеној политици, али да у БиХ међународна заједница подржава такво понашање и, притом, цинично захтијева да се поштују апсурдне одлуке донесене у корумпираном судском процесу.
- Нажалост, чини се да ОХР и одређене стране силе не желе прави, легитиман Уставни суд у БиХ, већ такав којим могу утицати на унутрашње ствари БиХ... Стране судије немају посебна знања о Уставу БиХ, домаћем правном поретку и друштвено-историјском контексту у којем дјелују. Можда ово несхватање и непоштовање БиХ и њеног уставног поретка може да објасни зашто поуздано гласају у савезништву са бошњачким судијама у прилог даљој централизацији БиХ, чак и када је Устав јасно забрањује - оцјењује се у Извјештају.
Из Владе Српске додају да се међу 14 "кључних приоритета" које ЕУ наводи у свом Мишљењу о захтјеву БиХ за чланство налази и "реформа Уставног суда, укључујући рјешавање питања међународних судија".
- ЕУ је у праву. Крајње је вријеме да се коначно стави тачка на улогу страних судија у Уставном суду БиХ. С тим циљем, Народна скупштина Републике Српске је 26. априла ове године позвала посланике Парламентарне скупштине из Републике Српске да предложе закон којим би се дефинисао састав Уставног суда без страних судија - истиче се у Извјештају.
У документу се додаје да је легитимитет Уставног суда БиХ додатно нарушен навиком судске већине да избјегава обавезу да поштује Устав БиХ излазећи из оквира своје уставне надлежности и доноси одлуке засноване на политици, а не на закону.
"Судска већина састављена од тројице страних судија и двојице бошњачких игнорише диктат Устава, те подржава неуставну централизацију БиХ коју спроводи високи представник и слабљење уставом загарантоване заштите конститутивних народа у БиХ, чиме показује потчињеност високом представнику и анимозитет према правима ентитета која имају по основу Устава БиХ", констатује се у Извјештају.
Уставни суд БиХ, додаје се, често се руга владавини права, игнорише јасне уставне обавезе и повинује се незаконитом октроисању закона одлукама високог представника, што је сасвим јасно супротно условима утврђеним за демократско доношење закона како је предвиђено Уставом БиХ.
- Већина судија Уставног суда БиХ такође користи у уставу неутемељене поступке које покрећу бошњачки званичници с циљем даљег сужавања аутономије која је Републици Српској дата Дејтонским споразумом. Примјер безакоња Уставног суда је његова одлука о забрани Дана Републике Српске, празника којим се обиљежава дан оснивања Републике Српске 9. јануара 1992. године, око два мјесеца прије почетка грађанског рата у БиХ - подсјећа се у Извјештају.
Из Владе Српске напомињу да 2019. године већина састављена од пет судија у односу на четири судије Уставног суда БиХ апсурдно утврђује да је Дан Републике Српске на неки начин супротан Уставу БиХ, те да су четворица од шест држављана БиХ у суду гласали за Закон о Дану Републике Српске, али су гласови тројице страних судија, као и обично, били на страни гласова двојице бошњачких судија.
- Судијска већина је нереално утврдила да Дан Републике Српске на неки начин крши одредбе Устава БиХ којима се забрањује дискриминација и конвенције о људским правима. У стварности, нема никакве дискриминације у прослави рођендана Републике Српске, ентитета признатог Уставом БиХ. Законом о Дану Републике Српске ни на који начин се не оцрњује ниједна етничка група или други политички субјекат, нити се друге групе и субјекти спречавају да одреде свој дан обиљежавања - наглашава се у Извјештају.
У документу Владе Српске констатује се да у историји Европе, једини празник који је неки суд икада забранио наводећи забрану дискриминације је Дан Републике Српске, те да идеја већине судија Уставног суда БиХ да су празници којима се обиљежавају дани од посебног значаја за одређену вјерску или етничку групу дискриминаторски нема никакво упориште у европском и међународном праву.
- Према апсурдном образложењу судске већине, ниједна европска држава не би могла да прогласи Божић државним празником. Штавише, муслимански празници, који су тренутно државни празници у кантонима са бошњачком већином у БиХ, не би могли бити признати, јер би такви празници на неки начин "дискриминисали" немуслимане. Чињеница да већина судија Уставног суда БиХ никада не би ни разматрала оспоравање оваквих празника показује да је одлука о Дану Републике Српске била чисто политички напад на Српску", наводи се у Извјештају.
Из Владе Српске наглашавају да је потпуно неоснована и незаконита одлука Уставног суда БиХ против Дана Републике Српске била атак на уставни поредак БиХ, те да нико, па ни Уставни суд, није изнад Устава.
- Институције Републике Српске једноставно не могу да сарађују са судијском већином у Уставном суду БиХ у којој доминирају странци када флагрантно прекорачује уставне границе својих овлашћења, настоји да наметне апсурдне и произвољне одлуке и иде корак по корак ка гашењу Републике Српске - поручује се у Извјештају.
У документу се додаје да одлука Уставног суда о забрани Дана Републике Српске није једини пут да је Суд противправно покушао да Републику Српску ослаби, те подсјећа да је Суд ставио ван закона заставу, химну и грб Српске, а такође, покушава да Републику Српску лиши јавног земљишта које јој припада.
- Наведене одлуке Уставног суда БиХ, као и одлука о привременој мјери којом се привремено ставља ван снаге Закон о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти у Републици Српској представљају покушај ревизије Дејтонског споразума и рушења Устава БиХ, чиме се дестабилизују будућност и просперитет земље. Као што је већ речено, БиХ може бити успјешна само ако се поштује Устав БиХ како је изворно усаглашен у Дејтону - закључује се у 29. Извјештају Владе Српске.