Струка о траумама: Индивидуалне и групне подршке запосленима, дјеци и родитељима (ВИДЕО)
- Биће дјеце која ће ово осјетити тек за неколико недјеља, неколико мјесеци. Биће дјеце која ће ово прегурати добро, рећи ће жао ми је другова, плачем, немам са ким да се играм, али ће рећи ја морам даље да живим. И биће оне дјеце која ће имати одређене посљедице - нагласила је Даница Грујичић, министарка здравља Србије.
Опоравак од траума је дуг процес и требаће доста времена да дјеца на прави начин спознају шта се заправо догодило, упозоравају стручњаци. Посебно апелују на разум родитеља.
- Да не очекују да одлазак код психолога значи да ће добити неке одговоре, да је то као да притиснеш магично дугме и да кажу.. Не! Улога психолога је да помогне дјетету да нађе снаге у себи и да некако изађе са што мање ожиљака из овога - наглашава Бранка Кордић, клинички психолог из Београда.
Бранислава Стевић, психолог - психотерапеут из Новог Сада, наглашава да се треба односити према дјеци као према дјеци.
- То значи пажљиво их слушати, дозволити им да причају уколико имају потребу. Не инсистирати! - наглашава Стевић.
Пред проблемима не смијемо затварати очи. Агресивно понашање прихваћено је као нормалност, а емпатија је постала непознат и далек појам.
- Да, знамо да постоје дјеца која су једноставно тиха, ћутљива, која се повуку у себе. Да будемо будни сви у сваком тренутку. Да пружимо помоћ јер одлази цвијет наше младости - рекла је Данијела Јевтић, љекар из Београда.
Два трагична случаја која су погодила Србију јасно нам указују да у нечему сви гријешимо, поручују стручњаци. Поставља се и питање улоге и одговорности медија у цјелокупној ситуацији.
- Јако је важно да у извјештавању буде што мање детаља који уопште нису битни за само извјештавање а имају моћ да изазову једну врсту секундарне трауматизације - додао је Стевић.
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" објавио је препоруке понашања и начина реаговања када је ријеч о трауматичним догађајима. Из Института савјетују: важно је да дјеца осјете да могу подијелити своја осјећања. Али је још важније да родитељи разумију њихове страхове и бриге.