СПЦ на КиМ потребна појачана правна заштита
Епархија наводи да све ово показује да је Српској православној цркви на КиМ потребна појачана правна заштита која неће омогућити злоупотребе права и закона, нарочито вјерских слобода од приштинских институција.
Из Епархије напомињу да су забраном приступа цркви Христа Спаса у Приштини и одржавање вјерског обреда, без икакве правне основе, приштинске власти наставиле озбиљно кршење вјерских права и слобода Српске православне цркве на Косову и Метохији.
- Забраном овог скупа, као и неизвршавањем осталих правних обавеза према СПЦ, али и недозвољавањем приступа свештенства и вјерника једном броју других вјерских објеката на простору КиМ, јасно се показује озбиљна ситуација отворене вјерске, етничке и правне дискриминације која се наставља и погоршава - указали су из Епархије.
Из Епархије рашко-призренске су истакли да су се уочи празника Вазнесења Христовог обавијестили косовску полицију о планираном вјерском обреду у Храму Христа Спаса у Приштини због обезбјеђења вјерског скупа и организовања паркирања возила.
У саопштењу је наведено да је парохија у Приштини неформално, усменим путем обавијештена од косовске полиције да је забрањено служење спасовданске литургије у Храму Христа Спаса у Приштини.
- Нашем свештенику је усмено саопштено да косовске власти забрањују служење вјерских обреда у нашем храму у Приштини све док траје судски спор који је Универзитет у Приштини покренуо против Епархије рашко-призренске, као и због наводних безбједносних разлога. Свештенику није уручена никаква писмена одлука тим поводом - наведено је у саопштењу.
Из Епарије су истакли да је важно нагласити да се прије правоснажне и коначне судске одлуке законском власнику имовине, посебно вјерског објекта, не може забранити приступ и кориштење вјерског објекта, нигдје у демократском свијету.
- Према међународном принципу `претпоставке невиности` који се односи и на кривична, али и имовинска питања, постојање спора не може бити повод за спречавање слободног кориштења имовине која је у катастру заведена као имовина СПЦ, поготово не за кршење законских права о слободи окупљања и вјерских обреда јасно дефинисаних у косовском законодавству - наведено је у саопштењу.
У противном би, како напомињу у Епархији, свако могао да самовољним оспоравањем имовине и лажним оптужбама крши основна вјерска и људска права.
- Зато је према свим међународним стандардима имовина СПЦ неприкосновена, док судски процес евентуално не докаже супротно и не исцрпе се сви правни лијекови - наведено је у саопштењу.
Из Епархије су напоменули да је овај проблем евидентиран и у извјештају о вјерским слободама САД за 2022. годину у дијелу који се односи на самопроглашено Косово, што показује да је ријеч о већ систематском кршењу законски регулисаних вјерских права СПЦ.
- Истовремено, косовска полиција није писмено одговорила на обраћање СПЦ, нити је издала забрану богослужења на основу икакве судске одлуке, јер за то ни не постоје валидне правне основе. Зато је забрана само усмено изречена на начин који имплицира могућност инцидента у случају да Црква искористи своје право слободе богослужења - напоменули су из Епархије.