latinica  ћирилица
26/05/2023 |  18:02 ⇒ 18:03 | Аутор: СРНА

Додик: Дрина - Зелена гробница Срба жртава усташког звјерства

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је масовни покољ српског народа Сарајевско-романијске регије један од најбруталнијих и најбестијалнијих злочина који су починиле усташе на православни празник Младенце, марта 1942. године, у Старом Брод, који никада не смије бити заборављен.
Милорад Додик (Фото: predsjednikrs.net/Dona Katušić) - Фото: РТРС
Милорад Додик (Фото: predsjednikrs.net/Dona Katušić)Фото: РТРС

- Не само да се не смије заборавити, већ се не може ни опростити. Ни данас 81 годину касније, нити било кад не могу се опростити животи више од 6.000 српских мајки, очева, браће, сестара и нејачи. Њихови јауци и сада боле и одзвањају Дрином у чијој води су нашли свој вјечни дом и то само зато што су Срби - истакао је Додик за Срну поводом годишњице страдања Срба у Броду на Дрини.

Он је навео да је најмасовније убијање извршено 22. марта 1942. године, али су настављена све до половине маја и нагласио да од постанка свијета није виђен такав злочин да у једном дану и то на православни празник буде убијено толико људи.

Додик је подсјетио да се истина о овом злочину, боље рећи геноциду почињеном над српским народом у Другом свјетском рату, крила скоро осам деценија, што представља двоструки злочин - прво су их убиле усташе 1942, а потом и комунистички режим који је ћутао о овом злочину, и још горе прикривао га и прекрајао историју на штету Срба.

- Упркос томе, у свијести српског народа Сарајевско-романијске регије сачувана је истина и успомена на ове мученике. Зато је наша обавеза да чувамо успомену и његујемо културу сјећања на наше страдале претке да би истину оставили покољењима која долазе. С тога смо, након скоро осам деценија, достојанствено обиљежили мјесто страдања у Броду на Дрини, и нашим потомцима оставили на бригу и чување спомен-цркву и спомен-музеј са именима страдалника и мученика - нагласио је Додик.

Додик је рекао да је дуго и предуго скоро осам деценија, али је бар данас изграђено спомен-обиљежје достојно сваке жртве, сваког дјетета, сваке мајке, старца и старице који су на бруталан начин живот изгубили у прољеће 1942. године.

- Добили смо мјесто које ће вјечно свједочити о страхотама које је доживио српски народ Сарајевско-романијске регије - истакао је Додик и додао да у план ђачких екскурзија и часова историје свакако треба убиљежити и Стари Брод гдје ће садашње и будуће генерације учити шта је све преживио српски страдалнички народ у 20. вијеку.

Према његовим ријечима, ова спомен-обиљежја на самој обали Дрине свједоче и свједочиће и о усташкој бестијалности, а посебно треба да служе за сјећање и опомену онима који брзо и лако заборављају, јер овај монстроузни злочин није за заборав, а ни за опрост.

- Тако нешто не заслужује ни жртве, а ни српски народ са подручја Сарајева, Пала, Олова, Кладња, Хан Пијеска, Рогатице, Сокоца и Вишеграда чији су преци у збјеговима, бјежећи од усташа Јуре Францетића, кренули низ Дрину да би спас потражили у Србији. Међутим, у Вишеграду, италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје и збјег је кренуо уз обалу Дрине ка селима Милошевићи и Стари Брод гдје се налазила скела. Зликовци су сустигли збјег и мучки убили више од 6.000 Срба - подсјетио је Додик.

Он је додао да само Дрина зна истину коме је пружила уточиште, спас пред разулареном масом усташких зликоваца и чија је данас зелена гробница, те да свијет никада није видио ту суровост и масовност убијања у једном дану.

Додик је подсјетио и на ријечи академика Матија Бећковић који је рекао да је Стари Брод "Титаник" за који нико не зна, иако је, "у Дрини подављено више него у Атлантском океану, на броду за који зна читав свијет".

Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, на обали ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, на подручју данашње општине Вишеград.

Усташе су у том покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Један број људи утопио се у Дрини бјежећи од усташа.

Српски цивили су углавном били из збјегова са подручја Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева.

Српске цивиле, нагомилане на обали, напале су усташе, убијале их, мучиле, силовале жене и бацале у воду, а неки су, да би се спасили од усташког ножа, сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, један број недужних људи спасили су Нијемци и "недићевци" када су видјели усташко звјерство и иживљавање.

Спомен-музеј старобродским жртвама освештан је у Старом Броду у септембру 2019. године. Постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Сутра ће бити обиљежена годишњице страдања Срба у Старом Броду оу организацији Одбора за његовање ослободилачких ратова Владе Републике Српске.