Природа нуди лијек за све болести
Ратне околности су Милета довеле испод "Ћопићевог мрког Грмеча", из родне Јасенице код Крупе на Уни, до плаховите Дрине и њене котлине.
Избјегао је са породицом у Сребреницу, а онда се трајно преселио у Братунац. И у Подрињу се наставио дружити са природом. Брзо је упознао предјеле и богатство биљног и животињског свијета којима располаже.
Осим Подриња, често иде и на Романију, гдје бере одређене врсте биља у потпуно чистом природном амбијенту.
Миле сваки слободан дан користи да проведе у природи или да од њених плодова прави лијекове.
Он иде нечујно, лаганим корацима кроз шуму, попут плеса. Пажљиво бира и бере плодове, водећи рачуна да не убере све, јер је природа дом свих и увијек дио треба да остане у природи.
Од убраних љековитих трава и гљива прави лијекове који имају широку примјену у лијечењу, али и превентиви.
О биљном свијету доста је научио од оца, а додатна усавршавања и истраживања наставио је касније када је почео да прави одређене тинктуре, мјешавине, мелеме и чајеве.
- Сјећам се зими када је хладно да је читава кућа мирисала на зову и липу. Онда када завлада грип комшије су долазиле и тражиле мало чаја за дјецу и укућане од мога оца - прича Миле.
Када је одрастао набавио је литературу кроз коју је научио још доста о биљкама и њиховим својствима.
ПОДРУЧЈЕ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА "ДРИНА" БОГАТО РИЈЕТКИМ ЉЕКОВИТИМ БИЉКАМА
Његово садашње станиште је природа сребреничког и братуначког краја, а често иде и на Романију гдје бере одређено биље.
- Доласком у Сребреницу упознао сам тај крај, посебно Бијеле воде као станиште више изузетних љековитих трава међу којима и позната трава ива. Касније сам упознао шире подручје, група нас љубитеља природе и љекобиља често и у одређено вријеме идемо на Романију гдје беремо одређене траве и друге плодове - рекао је Вајкановић.
Он је навео да је подручје Националног парка "Дрина" богато љековитим биљем, али и ријетким биљкама које је тешко наћи на другим мјестима.
Вајкановић додаје да су на овом подручју биљке ива, те чубар, односно планински вријесак или, како га у Србији зову, ртањски чај, једне од ријетких, а томе доприноси незагађено и чисто подручје.
Он истиче да ће због нестручног брања неке траве врло брзо бити угрожене, попут иве.
Према његовим ријечима, људи из овог краја добро познају већину биљака, али их не користе често, попут вирка, гавеза, ћурановог репа и многих других.
- Природни чајеви имају боју и мирис, а самим тим сачувана је њихова љековитост. Ипак, умјесто да биљке уберу свјеже и осуше, многи данас одлазе у продавнице здраве хране гдје купе чајеве који су изгубили своју вриједност, складиштени у магацинима и без ефекта - каже Миле.
Након пензионисања своје слободно вријеме је посветио природи и породици. Из љубави и хобија, али и подршке кућном буџету, кренуо је озбиљно да се бави израдом одређених тинктура, мјешавина, мелема, екстраката и чајева који користе људи из читавог региона.
ВЕОМА ТРАЖЕНИ ЧАЈЕВИ И ТИНКТУРЕ ЗА НАЈТЕЖЕ БОЛЕСТИ
Посебно интересовање је за тинктуре и чајеве који се праве за најтежа обољења код жена.
- Чајеви и тинктуре су се показали веома добро и доста су тражени. Биљке и гљиве беремо на Романији и на Бијелим водама код Сребренице, тамо гдје је незагађено и чисто подручје. Ти предјели су богати и љековитим гљивама које користим за припрему одређених тинктура - објашњава Вајкановић.
Љековите гљиве показале су се веома дјелотворне код најтежих обољења, карцинома. Оне су у стању да успоре раст канцерогених ћелија, а показале су дјелотворност код пацијената који иду на хемотерапије и зрачења.
- Уколико се екстракт тих љековитих гљива почне користити на петнаест дана прије хемиотерапије, након процеса хемиотерапије имуни систем и крвна слика су очувани, нема погоршања, што је веома битно за лијечење и опоравак" - прича Миле.
Он каже да му се велики број људи до сада обратио како би дошли до тих екстракта, а његов основни мотив је да помогне људима.
- Нажалост, данас је љекобиље популарно и људи наплаћују стотине евра за чајеве и екстракте, а ја то радим симболично да покријем трошкове и помогнем људима колико могу - наводи Миле.
ГЉИВА ЧИЈЕ ЈЕ СТАНИШТЕ У КИНИ И ЈАПАНУ РАСТЕ И КОД НАС
Он је рекао да је на територији општине Сребреница пронашао ријетку љековиту гљиву ганодерма луцидум /ганодерма луцидум/, чије је станиште у Јапану и Кини. Многи је још зову и храстова сјајница и то је једна од најљековитијих гљива, која расте на храстовим стаблима, пањевима и обореним деблима.
- Та гљива се може наћи и код нас, није честа, али је има. Њена љековитост је велика и савјетујем да се никада не уберу све и да се нека остави за даљу репродукцију. Барем ја тако радим - објашњава Миле.
Вајкановић је и страствени ловац и риболовац, али како каже, воли природу, ужива у њој и одговорно се понаша према околини.
- Имамо озбиљне проблеме због нестручности људи, посебно у брању љековитих трава и гљива. Много тога полако нестаје, јер се бере нестручно, ништа се не оставља за даљу репродукцију, беру се и мале и велики гљиве и за 10 до 15 година нећемо имати шта да уберемо - упозорава Вајкановић.
Миле је на друштвеним мрежама отворио профил "Братуначки травар" на којем представља биљке из ових крајева и едукује људе о начину њихове примјене.
Он каже да му је циљ да укаже да људи вријеме проводе корисно, а најбоље мјесто за то је природа и упознавање са љековитим биљкама. Због тога је прошле и ове године одржао Школу упознавања са љекобиљем, која је била бесплатна, а на коју се, нажалост, пријавио мали број људи.
На већини манифестација, које се односе на природу и биљке, Миле је увијек на располагање и дијели своје знање о љековитом биљу, јер сматра да само тако може да шири љубав према природи и буде од користи.
- Природа нам је дала сваки лијек, само га треба препознати, убрати и правилно користити - закључио је Вајкановић.