Балкан би био стабилније мјесто да је америчка администрација послушала Кисинџера (ВИДЕО)
Предсједник Милорад Додик каже да у БиХ проблеми настају вјештачким, наметнутим америчким рјешењима која су избачена из контекста историје, те истиче да је БиХ пропала држава.
Мало ко у историји је на тако реалан начин посматрао политику и дипломатију, као што је то чинио Хенри Кисинџер. Од односа Кине и Тајвана, значаја Русије у глобалном поретку, па до превирања у Латинској Америци. Нико са Запада није тако добро разумио ни ситуацију у БиХ као он. Нејасно је због чега би етничке групе које су у сукобу морале да живе у заједничкој држави, говорио је Кисинџер.
Предлагао је три одвојене државе, уз могућност да се Срби и и Хрвати припоје својим матичним државама. Годинама након Дејтона јасно је да БиХ као испреговарана држава нема будућност, каже предсједник Републике Српске.
- Сад све они хоће да сруше. И два ентитета и три народа. И зато је рационална била управо та прича да се искористи историјски моменат у коме би се трајно пацифизирао и довео Балкан готово у позицију да буде миран. Али они то не раде. Они хоће да остану активни, хоће да се баве проблемима које су сами направили - рекао је предсједник Српске Милорад Додик.
Да је америчка администрација послушала Кисинџера, Балкан би био стабилније мјесто, сматра Ненад Стевандић. Некадашњи предсједник Парламента Српске Драган Калинић каже да су опсервације Кисинџера о суштини перманентне кризе у БиХ још од Дејтона, биле готово визионарске.
- Хенри Кисинџер је очигледно дугорочно боље видио од тренутних интереса америчке администрације и на крају крајева мир на Балкану би био много стабилнији - сматра Стевандић.
Драган Калинић некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске каже да се Кисинџер показао "као сурово реалан познавалац вијековне историје на овим мрачним просторима, чија анализа и закључци нажалост нису допрли до ушију оних западних моћника, који су ову земљу довели до руба неодрживости и пропасти."
Познавање историје 19. вијека умногоме му је помогло при успјешном дјеловању у практичној политици 20. вијека, за разлику од осталих службеника америчке администрације, прије и послије Кисинџера, каже професор међународних односа Жељко Будимир.
- Зато је Кисинџер био посебан у тој администрацији која се руководила одређеним идеолошким темељима потпуно занемарујући стварност на терену, гдје је БиХ требало да буде један неолиберални експеримент САД и до данас се мање-више тако и третира - наводи Жељко Будимир професор међународних односа, Универзитет у Бањалуци.
Кисинџер је био посљедњи дипломата који је одлично познавао историју земаља којима се у реалполитици бавио, говори новинарка Љиљана Смајловић. Знао је да учи на грешкама. Тако је на основу грађанског рата у Вијетнаму, за који је касније рекао да никада САД нису смјеле да се мијешају у њега, третирао сукоб у бившој Југославији, каже Смајловићева.
- Кисинџер је у босанском рату препознао управо ту динамику. Он је препознао грађански рат у ком велике силе нису могле да ријеше, јер нису заправо имале никакву жељу да помире народе него само да их подијели у складу са интересима својих локалних фаворита или локалних вазала - навела је Смајловићева.
Некадашњи дипломата Владислав Јовановић, који је имао прилику да упозна Кисинџера каже да све што се данас дешава на овим просторима указује ко је био у праву. Да су га слушали, каже Јовановић, не би било данашњих проблема у БиХ, на Косову, али не би било ни рата у Украјини.