Цвијановић: Тамо гдје нема правде за све, никада не може бити ни повјерења (ФОТО)
Вијенци су положени на спомен-обиљежје у дворишту Основне школе.
Обиљежавању је присуствовала и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић.
- Ово је један од најтужнијих дана у нашем националном календару. Дан, када плаче и тугује цијела Сарајевско – романијска регија, у којој се средином 90-их сабрало све српско што је истјерано и протјерано из данашњег самозваног мултиетничког Сарајева. Заједно са вама, са својом колијевком у којој је настала и животима одбрањена, данас плаче цијела Република Српска - рекла је Цвијановићева у обраћању.
Ово је дан, додал је она, када се сјећамо страдале дјеце Српског Сарајева, недужних и невиних жртава протеклог Одбрамбено – отаџбинског рата.
- Оних, који тако страшну судбину ничим нису, нити су уопште могли да заслуже, а ипак их је задесила упркос свим моралним, људским и божанским законима. Као мајка и као бака, а потом и као човјек, немам снаге, нити воље да причам о бројевима, јер је и број један у овом случају превише. Свако од страдале дјеце било је цијели универзум својим родитељима, породици, браћи и сестрама, бакама и дједовима - навела је Цвијановић.
Истиче да је са сваким прерано угашеним дјечијим животом, угашено још неколико оних који су изгубили смисао и вољу да се боре у оним ионако тешким и трагичним временима.
- Сигурна сам да такву тугу и такву бол ни приближно не може да спозна нико ко није доживио овакву трагедију. Немогуће је спознати ни зло, нити монструозност оних који су повлачили снајперске обараче, знајући да пуцају у невину дјецу и заувијек гасе њихове животе. Тога су биле свјесне убице Наташе Учур и Милице Лаловић које су снајперским хицима хладнокрвно ликвидиране баш на данашњи дан, прије 29. година - рекла је она и подсјетила да су оне убијене током примирја, играјући се испред своје зграде у насељу Грбавица и не слутећи да ће то бити њихова посљедња игра.
View this post on Instagram
Упитала је коме су сметале Наташа и Милица и какву пријетњу су представљале било коме?
- Ко се то усудио да насилно оконча њихове животе, исписујући се из људског рода и сврстајући се тако међу најбруталније звијери? Оно што посебно боли је што одговор на то питање ни након скоро три деценије нисмо добили. Они који су нанишанили и испалили хице у Наташу и Милицу слободно шетају можда и тек неколико километара од мјеста на којем данас оплакујемо њихове невине жртве - рекла је она.
Поручила је да тамо гдје нема правде за све, никада не може бити ни повјерења.
- Свједоци смо колико је злочина над српским народом до данас остало некажњено. То нас додатно обавезује да памтимо наше жртве, јер би био гријех препустити их забораву. Све док је сјећања на њих до тада ћемо знати колико је страшна цијена којом је плаћена наша слобода која се зове Република Српска. Дужни смо да у миру чувамо нашу Републику, њене институције, надлежности, али и истину о Одбрамбено – отаџбинском рату у којем је одбрањена - поручила је она.
Нагласила да је "никада не дозволимо да је вријеђају и оспоравају они који до данас крију убице дјеце Српског Сарајева и цијеле Републике Српске".
- Ми јесмо за мир и за стабилност, али смо једнако тако и за правду коју нисмо добили ни пред Хашким трибуналом, нити пред Судом БиХ. Све док се свака комеморација, попут ове, буде завршавала ријечима „за овај злочин нико није одговарао“ до тада ће БиХ бити немогућа и несрећна земља. Све док страни душебрижници буду уважавали само једне, а игнорисали друге жртве, до тада и сами заслужују да буду игнорисани на половини БиХ. Не будемо ли поштовали сами себе, своје жртве, институције и своју Републику, нико нас други неће поштовати - рекла је Цвијановићева и додала "нека је вјечни помен и Царство небеско Милици, Наташи, свим њиховим вршњацима и невино пострадалој дјеци током протеклог рата. Нека стану све дјечије патње и страдања гдје год да се у свијету дешавају и нека се никада и никоме убудуће не десе."
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић рекао је након помена да је током рата погинуло скоро 500 српске дјеце, а да нико никада није процесуиран.
- Они који су у посљедњем рату били против Срба треба да признају да су и српска дјеца страдала, па ће се тада лакше доћи до починилаца и опроста. Ова дјеца су убијена само зато што су били Срби - истакао је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
Подсјетио је да за убиство Наташе и Милице нико никада није одговарао.
- Заборава нема, али је опрост могуће постићи оног тренутка када злочинци буду одговарали - рекао је Ћосић.
Координатор борачких организација Сарајевско-романијске регије Горан Шеховац рекао је да је познато име човјека који је 1995. године пуцао и убио двије дјевочице.
- Осуђујемо сва убиства дјеце, не само наше. Не могу да вјерујем да до сад Тужилаштво БиХ никога није процесуирало, као и да никад нико није одговарао - додао је Шеховац.