latinica  ћирилица
14/03/2024 |  13:45 ⇒ 13:45 | Аутор: СРНА

Вишковић: Трајно његовати сјећање на жртву српског народа у сарајевском егзодусу

Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је да Српска са сјетом и тугом обиљежава 28 година од сарајевског егзодуса, када Србима из седам сарајевских насеља није остављен други избор него да напусте вјековна огњишта, послије највеће дејтонске неправде, те поручио да се мора трајно његовати сјећање на овај догађај и учити нове генерације о томе какву жртву је поднио српски народ на овом подручју.
Радован Вишковић - Фото: СРНА
Радован ВишковићФото: СРНА

- Сви који данас неоправдано и нетачно тврде да је Сарајево мултиетничко, морају се подсјетити да је тај карактер неповратно изгубљен крајем фебруара 1996. године, кад је 150.000 људи напустило град, тјерано оправданим страхом и отвореним пријетњама ратних противника - изјавио је Вишковић поводом 28 година од егзодуса сарајевских Срба.

Он је нагласио да је народ који је уз огромне жртве и одрицања одбранио свој град у рату, био приморан да га напусти у миру.

- Тадашња муслиманска власт из Сарајева, подржана безвољним представницима међународне заједнице, отворено је пријетила одмаздом сарајевским Србима, о чему свједоче ријечи тадашњег муслиманског лидера Алије Изетбеговића из тог времена да ће `сваки Србин који је носио пушку бити изведен пред суд` - навео је Вишковић.

Он је напоменуо да је јасно да сарајевски Срби нису имали други избор и да су били непожељни у таквом Сарајеву.

- Из поштовања према њиховој, огромној жртви, овај догађај уврштен је међу догађаје од историјског значаја за српски народ и као такав достојанствено се обиљежава сваке године. Морамо трајно гајити културу сјећања на овај догађај, те нове генерације подучавати о томе какву жртву је поднио наш народ на овом подручју - поручио је Вишковић.

Прошло је 28 година од егзодуса сарајевских Срба који су морали да напусте своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.

У марту 1996. године исписане су бројне појединачне трагедије локалног становништва, због чега је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно протјеривање народа са својих огњишта.