Лучић: Цијенити жртву сарајевских Срба
Он је подсјетио да су у то вријеме, док се велики дио српског народа Републике Српске радовао завршетку рата и успостављању мира, сарајевски Срби проживљавали четворомјесечну агонију од дана потписивања Дејтонског мировног споразума до момента када су морали да напусте своје домове.
- Невјерица, сумња, туга, неизвјесност, разочарење који су доминирали нашим мислима тих првих дана након потписивања споразума, прерасли су у јасну одлучност да не останемо у федералоном Сарајеву - додао је Лучић у изјави за Срну.
Лучић је констатовао да је Србима било тешко да напусте своју имовину, успомене, гробове, али да су поруке које су стизале од муслиманских званичника указивале да ту нема среће, ни будућности за српски народ, поготово за српске борце.
- Чини ми се то је била најхладнија зима икад, али гријала нас је вјера да идемо живјети у Републику Српску, са својим народом, на српској земљи, па како год буде - рекао је Лучић.
Лучић је додао да је вријеме показало да су Срби били у праву када су одлучили да напусте Сарајево.
- Међутим, напуштајући га, ми се нисмо одрекли ни Старе цркве, ни Капеле видовданских јунака, ни Јефтановића, ни Капора, нити било ког другог доказа да смо тамо живјели и стварали - нагласио је Лучић.
Сарајевски Срби су прије 28 година морали да напусте своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац, Вогошћа...Егзодус Срба из Сарајева трећи је по бројности, након егзодуса Срба из Хрватске и са Косова и Метохије.