Ћорић: Привредна сарадња биће далеко већа
Ћорић је за Срну навео да се очекују велики пројекти из области електропривреде, односно градње хидроцентрала гдје још има одређених кочница са нивоа БиХ, сматрајући да ће се препознати значај тих објеката за читаву БиХ, а не само за Српску.
Ту су, додао је, и инфраструктурни пројекти који ће бити у функцији добити за комплетно становништво.
- На Свесрпском сабору отворене су и нове теме као што су оне из области инвеастиција, инфраструктуре и образовања које је у функцији развоја привреде у цјелини, као и сарадња институција - навео је Ћорић.
Он је нагласио да је Привредна комора Српске у претходном периоду пуно користила искуства Привредне коморе Србије, истичући добру сарадњу са њом, али и са војвођанском и регионалним комора.
Ћорић је указао на искустава у доношењу нових законских рјешења који се ускалђују са европским прописима, попут оних који се очекују у привреди, прије свега опорезивање емисија угљендиоксида што у БиХ слиједи од 1. јануара 2026. године.
Он је подсјетио да је Србија први спољнотрговински партнер Српске, наводећи податке по којима је у прошлој години укупни међусобни салдо робне размјене био око двије милијарде КМ, при чему Српска далеко више увози из Србије него што на то тржиште извози.
Ћорић је прецизирао да је у Србију из Српске највише извезено електричне енергије, а с друге стране је највише увезено робе из области пољопривреде.
- То показује да су то двије стратешке гране које су најзначајније - закључио је Ћорић.