ТАЛИБАНИ НАЈАВИЛИ ОСВЕТУ ЗА МАСАКР

Авганистански талибански побуњеници најавили су да ће се "осветити окупатору и дивљачким убицама за сваког мученика", објављено је на њиховом сајту, пренијела је агенција АФП. Реговање талибана услиједило је пошто је амбасада САД у Кабулу позвала грађане да "предузму додатне мјере предострожности због ризика од антиамеричких осјећања и протеста наредних дана, нарочито у источним и јужним (авганистанским) провинцијама". Абдул Рахум Ајуби посланик авганистанског парламента из провинције Кандахар, гдје се догодио масакр, изразио је данас сумњу да је "само један амерички војник могао да покрије терен на површини од два километра и да истовремено запали тијела убијених", навела је агенција АП. Амерички војник, који је наводно доживио нервни слом, напустио је војну базу око три сата иза поноћи у провинцији Кандахар и ушао у три оближње куће у селу Алкозај и пуцао на људе које је затекао. Убио је деветоро дјеце и три жене од укупно16 жртава и запалио нека од убијених. "Један човјек не може да убије толико људи. Мора да је много људи било укључено", тврде огорчени мјештани који свједоче како су се пуцњи чули с више страна. Ни авганистански предсједник Хамид Карзаи није искључио могућност да је, у масакру, учествовало више од једног америчког војника. Америчка агенција преноси изјаву једног 15-огодишњег преживјелог тинејџера, који је био погођен у ногу, а који је предсједнику Карзаију, преко телефона, потврдио да су "војници провалили у његову кућу, пробудили његову породицу и почели да пуцају по њима". АФП јавља да њемачка канцеларка Ангела Меркел стиже данас у ненајављену посјету Авганистану. Меркелова ће обићи њемачке војнике у Мазар-и-Шарифу које је посљедњи пут посјетила у децембру 2010. године, најавио је портпарол њемачке канцеларке. У саопштењу се наводи да је Меркелова планирала да посјети Кундуз, али да је морала да одустане од те идеје због великих сњежних падавина у том дијелу Авганистана. Могуће повлачење и прије краја 2014. САД би могле да повуку своје трупе из Авганистана и прије краја 2014. године, како је до сада било најављивано, а посљедња убиства авганистанских цивила која је починио амерички војник додатно отежавају ионако лош положај у којој се налази америчка војска у тој земљи. Америка је послије 2001. године ушла у Авганистан у рат са талибанима под императивом побједе, а данас, 11 година касније, жели што прије да изађе из цијеле приче, оцијенила је агенција АП. Посљедње истраживање Вашингтон Поста и АБЦ Неwса показује да су и грађани Америке уморни од рата у Авганистану, па тако 60 одсто њих каже да га није требало ни водити, а 55 одсто сматра да се већина Авганистанаца не слаже оним што САД раде у њиховој земљи. "Ситуација није добра. Наше трупе су под огромним притиском у Авганистану, јер је у питању рат какав никада до сада нисмо водили. Мислим да је добро да се наше трупе повуку, као што је предсједник Обама најавио", рекао је шеф демократских сенатор Хари Рид. Томе се сада не противе ни републиканци, који су раније били против брзог повлачења из Ирака и Авганистана. "Постоји нешто дубоко погрешно у нашем приступу цијелом том региону, и мислим да ће ситуација бити само гора, не боља", сматра републикански кандидат за предсједничку номинацију Нјут Гингрич.