

Докази потврђују да именовање Шмита није потврђено у СБ УН и да не може доносити одлуке (ВИДЕО)

- Према садржини Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир јасно се наводи да је потребна потврда Савјета безбједности у виду Резолуције, а такав правни акт не постоји. Сматрамо да су изван разумне сумње доказане тврдње одбране да Кристијан Шмит није легално и легитимно потврђен за високог представника - рекао је Бубић.
Он је рекао да слиједом тога Шмит није могао доносити правна акта, али ни одлуком мијењати Кривични закон БиХ.
- Као посљедицу свега тога имамо само један закључак, а то је да он није могао мијењати закон и немамо инкриминацију за коју се терете Додик и Лукић - навео је Бубић.
Он појашњава да су изнесени и докази који потврђују да је, према подацима Службеног гласника БиХ, дистрибуција почела 10. јула, а да је у службу предсједника стигла 11. јула, те да је и ту чиста ситуација када је ријеч и о том дијелу који неко назива измјенама закона.
- Када је ријеч о меритуму предмета, ми смо овим доказима суштински доказали оно што тврдимо од почетка. Ријеч је о монтираној оптужници и предсједник је оптужен за вршење уставних дужности. Нема основа за осуђујућу пресуду и позивамо да се обустави поступак - истакао је Бубић.
Бубић је рекао да је одбрана уложила доказе дуплике, односно записник Савјета безбједности УН од 22. јула 2021. године који је у вези са тврдњом одбране да Кристијан Шмит није изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског споразума.
Бубић је рекао и да јер уложен Службени гласник од 7. јула 2023. године адресиран на институцију предсједника Републике Српске, појаснивши да је то одговор на наводе Тужилаштва БиХ о забрани ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ.
Бубић је уложио и рјешење крњег Уставног суда БиХ од 9. септембра ове године које се односи на тврдње одбране да, ако Тужилаштво БиХ придаје законадавну активност Шмиту, не постоји инкриминисано дјело с обзиром на временску дистанцу.
Адвокат Анто Нобило рекао је да у моменту када је предсједник Српске потписао указе није био ступио на снагу закон на основу којег се Додику и Лукићу покушава судити.
- Важно је што је утврђено када је издат Службени гласник БиХ, јер након објаве тече правило од осам дана, а најкраће може бити један дан. Па из тог произилази да у моменту кад су потписани укази од стране предсједника Српске ово кривично дјело није ступило на правну снагу - рекао је он.
Нобило је подсјетио да је забрањено начело ретроактивности у кривичном праву.
- Закони вриједе само када се донесу, изгласају кривични закони и ступе на правну снагу па је то још један разлог зашто сматрамо да ову оптужницу не би требали прихватити - додао је он.
Доказе дуплике уложила је и одбрана Лукића, а његовог браниоца Миљкана Пуцара данас је мијењао адвокат Славко Јандрић који је рекао да је Савјет безбједности увијек доносио резолуције у односу на високе представнике, што је изостало у случају именовања Шмита.
Јандрић је нагласио да Устав и закон увијек штите носиоце јавних овлаштења, у конкретном случају предсједника Републике Српске и в.д. директора Службеног гласника, те додао да је ријеч о једном правном стандарду који постоји свугдје у свијету.
Према његовим ријечима, то пише у свим уставима и законима, како у Њемачкој, тако и у англоаксонском праву.
- Амерички Врховни суд је у јулу донио веома значајну пресуду у предмету "Трамп против САД", гдје је заузет став да предсједник републике, ако се креће у оквиру сопствених овлаштења, односно овлаштења која му даје Устав, не може бити кривично гоњен и кривично одговоран и постоји апсолутни имунитет - напоменуо је Јандрић.
Цијелу конференцију за новинаре можете погледати и овдје: