

Гашпар: Одлука да се АфД означи као "потврђено десно-екстремистичка организација" - удар на темеље демократије

Његов текст преносимо у цијелости:
Недавна одлука Савезне агенције за заштиту устава да Алтернативу за Њемачку означи као "потврђено десно-екстремистичку" организацију представља озбиљан ударац на темеље демократског поретка Савезне Републике Њемачке. Овај поступак није заснован на правно утемељеној и политички неутралној процјени, већ се ради о отворено политички мотивисаном акту чији је циљ делегитимисање и неутрализација легитимне опозиционе странке путем административних средстава.
Ова мјера не долази из вакуума. Симболично и циљано, објављена је на самом крају мандата министарке унутрашњих послова Ненси Фејзер – политичке актерке чија се странка (СПД) суочава с историјски ниском подршком бирача. Умјесто да поново задобије повјерење грађана квалитетним политикама, сада прибјегава кориштењу државних институција за обрачун с политичким противницима. Такво понашање супротно је свим демократским стандардима и начелима политичке културе западне Европе.
Изненађује, међутим, сам тренутак објаве. Управо на посљедњи дан свог мандата, одлазећа министарка унутрашњих послова Ненси Фејзер проглашава АфД "потврђено екстремистичком странком". Тиме не врши притисак само на будућу владу канцелара Мерца, већ и на властиту странку, СПД, која се налази у дубокој политичкој кризи.
Нова црно-црвена коалиција сада се суочава са изузетно осјетљивим питањем: да ли покушати забранити АфД? То питање носи огроман политички ризик – и за власт и за демократски поредак. Јер ако таква иницијатива пропадне, владајуће странке биће изложене јавном исмијавању, на велику радост крајње деснице. Ако пак забрана успије, АфД као странка можда више неће постојати – али милиони њених бирача неће нестати.
Њихова забринутост, фрустрације и захтјеви не могу се једноставно избрисати административном одлуком. Политичке идеје се не забрањују декретима – оне се превазилазе аргументима и дјелотворном политиком. Умјесто да сањају о забрани, ЦДУ/ЦСУ и СПД би требали озбиљно да се позабаве узроцима јачања АфД-а – и коначно воде политику која ову странку чини сувишном. То укључује озбиљан заокрет у политици миграција, пореза, социјалних давања и грађанског дохотка. То је стварни задатак који заштитници устава требају поставити пред нову владу.
Правни темељ на којем се заснива ова класификација изузетно је упитан. Још увијек није донесена коначна судска одлука чак ни о првобитној ознаци АфД-а као "случаја под сумњом". Упркос томе, орган који би требао дјеловати искључиво у складу са законом прелази границе својих овласти и проглашава нешто "потврђеним" што ни правно ни материјално није доказано. Тиме се нарушава правна сигурност и отвара простор за произвољну и политички мотивисану примјену закона.
Такође, критерији на основу којих се доносе овакве процјене све више одражавају идеолошку пристрасност. Данас се у Њемачкој може бити означен као "десни екстремиста" само зато што се залажете за контролисану миграцију, противите шеријатској пракси, критикујете политички ислам или изражавате забринутост због повећане несигурности и криминалитета у урбаним срединама.
Ако изражавање легитимне забринутости за очување културног идентитета и правне државе постаје основ за институционалну репресију – тада више не говоримо о отвореном друштву, већ о опасном идеолошком једноумљу.
АфД је парламентарна странка изабрана демократском вољом милиона грађана. Наше чланство обухвата широк спектар грађански оријентисаних људи: конзервативце, слободоумне интелектуалце, бивше бираче ЦДУ/ЦСУ, младе људе и породичне људе забринуте за будућност земље.
Покушаји да се цијела странка дискредитује због изолованих и често инструментализованих појединаца – од којих су многи, према доступним подацима, били прикривени сарадници државне обавјештајне службе (тзв. "повјерљиве особе" или доушници) – представљају грубо и селективно тумачење стварности.
Таква пракса, ако се не заустави, могла би имати озбиљне посљедице не само за АфД, већ и за цијели демократски систем. Јер ако се једном политичком субјекту може одузети легитимитет без јасног правног темеља, тада ниједна опозициона снага више није сигурна. Демократија не значи једноумље, већ право на политичку разноликост – укључујући и идеје које се не допадају владајућима.
Такође, забрињава међународна ћутња о овом развоју догађаја. Замислимо реакције европских институција када би у Мађарској, Француској или Турској обавјештајна служба покушала дискредитовати опозицију под сумњивим околностима. У Њемачкој се, међутим, такве методе спроводе без озбиљне критике. То указује на све дубљу кризу вјеродостојности европских демократских стандарда.
АфД остаје посвећен владавини права, слободи мишљења и политичком плурализму. Наставићемо се залагати за Њемачку у којој институције не служе интересима странака, већ грађанима. Њемачка заслужује уставну заштиту – не од политичких идеја својих грађана, већ од злоупотребе власти у име идеологије.
Позивамо све оне који дијеле ове вриједности – у Њемачкој и широм Европе – да дигну глас против ове опасне ерозије слободе. Демократија није фраза – то је свакодневна борба за простор мишљења, за правду и за одговорност власти. Ту ћемо борбу водити одлучно, одговорно и – демократски.