Влада Српске: Узрок политичке кризе у БиХ је напад Шмита на уставни поредак
- Круна његовог самовољног дјеловања јесте покушај рушења и хапшења демократски изабраног предсједника Републике Српске Милорада Додика на основу такозваног кривичног "закона" који је лично донио својом одлуком. Шмитови поступци су опасни, провокативни, дестабилишући и потпуно непотребни - наглашава се у Извјештају.
У овом документу се истиче да је ријеч је о шокантном нападу на демократију у БиХ и циничном одбацивању владавине права.
Додаје се да Шмитово незаконито присвајање власти представља очигледно кршење принципа садржаних у Повељи УН и да би свака држава чланица, која држи до демократије и владавине права, требало да буде запрепаштена и згрожена његовим поступцима.
- Дозволити му да настави своју погубну владавину у БиХ био би скандал без преседана - поручено је у другом дијелу Извјештаја, који је усвојила Влада Републике Српске.
Подсјећа се да Савјет безбједности УН никада није одобрио именовање Шмита за високог представника, што је нужан услов према одредбама Дејтонског споразума, те да је невјероватно да тврди да као високи представник има овлашћење да своју вољу преточи у закон, без сагласности страна потписница Анекса 10. и икакве контроле било ког другог органа, било у или ван БиХ.
- Шмита је БиХ наметнула мала, неформална и самопроглашена група земаља, позната као Управни одбор такозваног Савјета за имплементацију мира, која нема никаква правна овлашћења. Али чак и да Шмит јесте легитиман високи представник, апсолутно ништа у Дејтонском споразуму нити у било ком другом извору права не даје му овлашћење да намеће законе или доноси обавезујуће одлуке - констатује се у Извјештају.
Додаје се да Шмитова узурпација законодавне власти представља негирање суверенитета БиХ као чланице УН, њеног демократског уставног поретка и темељних принципа владавине права.
Република Српска упозорава да је Шмит намјерно и више пута подрио Устав БиХ издавши провокативне налоге које проглашава "законима" обавезујућим за грађане БиХ.
Најдрастичнији и најнесмотренији његов репресивни чин је лажни "закон" који је наметнуо у јулу 2023. године, а којим се прописују затворске казне за званичнике који одбију да његове незаконите одлуке признају као да су их усвојила демократски изабрана законодавна тијела БиХ.
Очигледна мета тога, додаје се, био је предсједник Републике Српске Милорад Додик који, као и Народна скупштина и остали лидери Српске, упорно одбија да призна Шмитово наводно право да влада БиХ као апсолутни деспот.
Подсјећа се да је, као природан одговор на Шмитове противправне и неуставне покушаје да управља БиХ одлукама, Народна скупштина Републике Српске у јуну 2023. усвојила закон којим се обуставља објављивање таквих незаконитих одлука у Службеном гласнику Републике Српске.
- Кад га је предсједник Додик формално прогласио, како га на то обавезује Устав Републике Српске, Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против њега и то на основу Шмитовог диктаторског и неуставног едикта. Предсједник Додик је потом подвргнут монтираном процесу којим је предсједавао судија који у вријеме рата био војни судија из редова бошњачке армије - наводи се у Извјештају.
У овом документу се додаје да Додик није оптужен за кршење демократски усвојеног кривичног закона, него за непоштовање самовоље некаквог њемачког бирократе, те да је суђење било буквално изван оквира права, с обзиром да се темељило на наводном кршењу фиктивног "закона" који никада није усвојен ни у једном дому Парламентарне скупштине БиХ.
- Упркос томе, Суд и Тужилаштво БиХ, под притиском Шмита и одређених страних амбасада, поступали су као да је тај измишљени кривични "закон" уредно донесен у складу са Уставом БиХ. Након окончања формалног поступка, судија је прогласио предсједника Додика кривим за кршење Шмитовог противправног декрета и осудио га на годину дана затвора и шестогодишњу забрану обављања јавних функција - додаје се у Извјештају.
Истиче се да Шмитов покушај свргавања Додика посредством незаконите и неуставне одлуке представља тежак насртај на владавину права и демократију у БиХ, а његов покушај да Додика пошаље у затвор и поништи слободне и фер изборе за функцију предсједника у Републици Српској представља флагрантно кршење међународног права, стандарда ЕУ, Дејтонског споразума и вриједности које западне земље тврде да заступају.
У Извјештају се наглашава да је јасно да Шмит покушава да смијени Додика, али да никада неће моћи да смијени народ Републике Српске који у великој већини подржава његову одбрану Дејтонског споразума и одбацивање Шмитових диктаторских поступака.
- Управо је покушај његовог насилног уклањања додатно ујединио грађане Републике Српске у отпору Шмитовој незаконитој и дестабилишућој диктатури - поручује се у Извјештају.
У овом документу се напомиње да је након изрицања пресуде против предсједника Српске, Суд БиХ издао налог за његово и хапшење предсједника Владе и Народне скупштине Српске Радована Вишковића и Ненада Стевандића, те да је чак упутио и захтјев Интерполу за издавање међународне потјернице, што је Интерпол, у складу са својим правилима која забрањују дјеловање политичке природе, оправдано одбио.
- Поједини бошњачки политичари затражили су и од мисије ЕУФОР да помогне у хапшењу предсједника Додика, али је ЕУ, слиједећи логику Интерпола и препознајући политичку природу налога за хапшење, овај захтјев мудро одбила - наводи се у Извјештају.
Подсјећа се и да је Агенција за истраге и заштиту БиХ 23. априла покушала неуспјешно да ухапси Додика у Источном Сарајеву.
- Било какви даљи покушаји хапшења предсједника Додика или других званичника из Републике Српске био би опасан потез који би само додатно продубио кризу у БиХ и тако угрозио њену будућност - закључује се у другом дијелу Извјештаја.
Савјет безбједности УН одржаће полугодишњу дебату о ситуацији у БиХ у уторак, 6. маја, у 16.00 часова у Њујорку, саопштено је на званичној страници Савјета.