Други угао: Покушај да се 9. мај не обиљежава као Дан побједе, већ као Дан Европе - нескривени покушај ревизије историје (ВИДЕО)
Коментаришући пријетње високе представнице Европске уније за спољну политику и безбједност Каје Калас онима који желе да за Дан побједе буду у Москви и најаве бриселске администрације да припремају нови пакет санкција према Русији, након 9. маја, наводе да свједочимо усмјереним актима политике памћења у стварању наднационалног европског идентитета, односно идентитета Европске уније који желе да произведу, што, упозоравају, није случајност.
- Говоримо о усмјереним актима политике и ово што се сада дешава је њихов излазак на површину у чему Њемачка има главну улогу. Нелогично је да се Њемачка пита за обиљежавање побједе над фашизмом, чија централна прослава мора бити ту гдје јесте, на Црвеном тргу у Москви. Јер Руси већ од 1945. године воде озбиљну политику памћења, традицију, кад је у питању сам ритуал обиљежавања Дана побједе у Другом свјетском рату - изјавио је историчар Предраг Лозо.
Лозо је нагласио да је српски народ на овим подручјима био суочен са злом потпуног уништења и да за њих послије 1941. године више ништа није било исто.
- Српски народ је кроз своју историју страдао, али се и борио. Србима се у Независној Држави Хрватској догодио геноцид и српски народ је дигао устанак, један од првих устанака на подручју тадашње Европе. Из њега је тада проговорило управо то историјско памћење, то завјетно предање - рекао је Лозо.
Лозо је напоменуо да је Република Српска управо настала деведесетих година да нам се не би поновио геноцид из 1941.
- Она је продукт и уједно показатељ значаја тог историјског памћења. Ми смо и у Другом свјетском рату показали да смо народ велике историјске традиције и сматрам да има неке историјске правде и симболичности у томе да ће представници српског народа 9. маја бити у Москви јер су то, прије свега, заслужили наши преци који су се борили против зла на овим просторима - истакао је Лозо.
Бивши амбасадор БиХ у Русији Жељко Самарџија напоменуо је да је Русија платила високу цијену својим жртвама у Другом свјетском рату и с пуним правом може да обиљежава јубилеј побједе над нацизмом.
- Зашто се појављује неонацизам сви ми то добро знамо - рекао је Самарџија.
Самарџија је нагласио да ће његовање културе сјећања зауставити ревизију историје.
Историчар и универзитетски професор Милош Ковић истакао је да "наш Други свјетски рат није белгијски Други свјетски рат".
- Белгијанци су давали Хитлеру добровољце, ми нисмо. Белгијанци су били у СС трупама, ми нисмо. Да ли су Белгијанци претрпјели Јасеновац, Јадовно, Козару, Стари Брод, Пребиловце? Нису. Тако је било и у Првом свјетском рату. Срби, нарочито на подручју БиХ су у Првом свјетском рату претрпјели геноцид. Немате такве пројекте и праксу уништења Француза или Белгијанаца у Првом свјетском рату. Морамо да изградимо ту једну историјску свијест, самосвијест о томе да су хтјели да нас униште у два свјетска рата. Руси су тога веома свјесни - напоменуо је Ковић.
Новинар Небојша Малић напоменуо је да српски народ има једну историјску обавезу да остатку свијета каже шта је истина.
- Мислим да је, између осталог, српско присуство у Москви 9. маја једна порука невезана само за 1941. , односно 1945. годину, него и на све оно што се дешавало деведесетих. Један моћан протест против како ревизије историје Другог свјетског рата, тако и онога што се дешавало деведесетих - поручио је Малић.