

Ђокић: Српска урадила много у енергетској транзицији, брине изостанак подршке Европе

Ђокић је новинарима рекао да је Српска скоро 10 година у интензивном процесу енергетске транзиције, који спроводи Влада, односно Министарство енергетике и рударства.
- Радимо на томе врло организовано схватајући важност енергетске транзиције која иде ка производњи електричне енергије из обновљивих извора, повећања енергетске и ефикасности постројења, те давања доприноса побољшању климатских промјена у свијету на начин да се стварају повољнији услови за живот људи, имајући у виду да је оцијењено да су енергетске активности у прошлости имале и те како негативан утицај - изјавио је Ђокић који учествује на Међународном научно-стручном скупу "Западни Балкан у енергетској транзицији".
Он је нагласио да Република Српска одговорно приступа том послу и до сада је урадила веома много, прије свега у законодавној активности, гдје је донијела све потребне законе, које још ни многе државе нису успјеле донијети, као и низ подзаконских аката, а урадила је и много на оперативном плану.
Ђокић је рекао да је започета изградња већег броја хидроенергетских објеката, соларних и вјетроелектрана.
- Настојимо да осигурамо потпуну заштиту интереса Републике Српске, односно да заштитимо `Електропривреду Републике Српске` као носиоца енергетског живота Српске, да осигурамо и у наредном периоду нормално, безбједно, стабилно снабдијевање електричном енергијом свих наших потрошача - истакао је Ђокић.
Према његовим ријечима, настоји се у наредном периоду повећати обим инвестиција, а Република Српска се може похвалити да има бројне пројекте који се реализују укупне вриједности око 5,5 милијарди КМ.
- То је значајан искорак у повећању економске вриједности Републике Српске, а то ће све утицати на повећање вриједности и бруто националног дохотка и другог - рекао је Ђокић.
Он је навео да Република Српска испуњава своје обавезе марљиво, али да брине изостанак подршке која би требало да дође од европских финансијских институција, које су веома уздржане.
- Када је ријеч о Европи, она нам само испостави захтјеве и намеће своју политку, а ни изблиза не пружа финансијску подршку коју би требало. Не да нам дају грант средства, него да нам омогуће финансирање за пројекте које смо планирали. Европска банка за обнову и развој, као и друге европске банке су прилично уздржане посљедњих година, па и Свјетска банка - рекао је Ђокић.
Ђокић се нада да су скупови као овај у Београду прилика да се говори о тим питањима, те да се укаже да се Балкан не може оставити као неразвијено подручје у Европи да само рјешава проблеме, већ то треба чинити заједно са европским институцијама, укључујући и финансијске.
У раду Међународног научно-стручног скупа "Западни Балкан у енергетској транзицији" у Београду учествује више од 200 учесника из земаља региона.
Ђокић би требао да се обрати учесницима дводневног форума у Привредној комори Србије, на којем ће бити одржано више панела.
Скуп организује Институт за нуклеарне науке "Винча" из Београда, а окупиће учеснике међународног пројекта "Инишиејт", који се спроводи у оквиру програма "Хоризонт Европа".
У овом пројекту учествује 13 европских партнера из 10 земаља, а циљ је унапређење истраживачких и иновационих капацитета научних институција у области зелене енергије и дигиталне транзиције.