Цвијановић: НСРС најбоља брана покушајима да се Предсједништво искористи за политичке обрачуне; Показати одговорност према Српској (ВИДЕО)
Обраћање српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске о вету на спорне закључке чланова Предсједништва Дениса Бећировића и Жељка Комшића, преносимо у цијелости:
"Захваљујем на могућности да се обратим посланицима Народне скупштине Републике Српске након што сам прегласана у Предсједништву БиХ и затражим вашу подршку како би одлука која је настала прегласавањем, а за коју сам процијенила да је деструктивна по виталне интересе Републике Српске, била стављена ван снаге, у складу са Уставом прописаним процедурама.
Ово је прилика и да се захвалим за подршку коју сам у сличним ситуацијама и раније добијала у Народној скупштини Републике Српске, чиме је овај високи дом исказао своје јасно противљење поступцима прегласавања у заједничким институцијама БиХ.
Дозволите ми да на почетку нагласим да Република Српска инсистира на поштовању Устава и Дејтонског мировног споразума, који је основа за функционисање и опстанак БиХ.
Суштина Дејтона јесу консензус и договор, а за случај да консензус изостане, Устав јасно предвиђа механизме заштите, а један од њих је управо овај на основу којег се обраћам Народној скупштини Републике Српске.
Такође, желим рећи да од почетка свог мандата у Предсједништву БиХ дјелујем у складу са Уставом, свјесна велике одговорности коју носи ова функција, а која се односи на представљање и заштиту интереса Републике Српске.
Такође, свјесна сам и уставног принципа равноправности сва три члана
Предсједништва БиХ, те ја ту своју Уставом дату равноправност штитим и овим тражењем подршке у оквиру Народне скупштине Републике Српске.
Ја се данас вама не обраћам као представник било које политичке партије или становник било које локалне заједнице у Републици Српској, већ као изабрани представник Републике Српске који је прегласан на врло озбиљном питању на којем се хтјела још једном показати доминација или надмоћ једних над другима.
Из тог разлога сам одлучила да, након што сам у два круга гласања прегласана од друга два члана Предсједништва БиХ на предметној тачки дневног реда `Разматрање унутрашњо-политичке ситуације у БиХ поводом напада органа власти ентитета Република Српска на уставни поредак БиХ` одлучила сам се да покренем механизам заштите виталног ентитетског интереса јер сматрам да је наш институционални одговор кроз Народну скупштину најбоља брана покушајима да се Предсједништво БиХ искористи за политичке обрачуне.
ЕУФОР НЕМА ОВЛАШТЕЊА ДА АСИСТИРА ДОМАЋИМ БЕЗБЈЕДНОСНИМ АГЕНЦИЈАМА КАКО СЕ ТРАЖИ У СПОРНОМ ЗАКЉУЧКОМ
Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да оспорени закључак има осам сегмената од којих се по својој деструктивности највише издвајају тачке које одлуке Народне скупштине дефинишу као антиуставне и антидејтонске.
Цвијановић је појаснила да је ријеч о тачкама којима се позива на смјену руководећег кадра у полицијско-обавјештајним агенцијама и да ЕУФОР обезбиједи асистенцију овим агенцијама на нивоу БиХ, Федерације БиХ и Дистрикта Брчко с циљем хапшења демократски изабраних функционера Републике Српске.
"Користим ову прилику да још једном поновим да се БиХ налази у озбиљној уставној и политичкој кризи, међутим, не из разлога који се наводе у спорном Закључку, него из истих оних разлога који су БиХ тјерали из кризе у кризу, а то је дјеловање неизабраних странаца који су узурпирали овлашења демократских изабраних парламената и наметали рјешења која су супротна Дејтонском споразуму, односно његовом Анексу четири који је Устав БиХ, те Анексу 10 којим се не даје право високим представницима да намећу законе, тако и самом процесу европских интеграција, који препознаје дјеловање само демократски изабраних институција, али не и неизабраних странаца.
Оно с чим је БиХ суочена задњих 30 година, кроз незаконито дјеловање страних представника, је невиђена и у модерном свијету незабиљежена диктатура, гора од било које колонијалне управе која гуши демократију и која је друштво, ионако суочено са бројним изазовима, довела готово до колапса.
Надлежне институције Републике Српске, првенствено Народна скупштина Републике Српске, доносиле су различите акте и контрамјере да би се одбраниле од наметнутих одлука неовлаштеног страног законодавца и од манипулација и правног насиља којима је БиХ изложена скоро двије деценије.
Нажалост, овакво понашање страног фактора охрабривало је и наше колеге из редова бошњачког народа да сваку прилику користе за обрачун са Републиком Српском и њеним изабраним представницима, а погодни су само они који би ћутке и без поговора испуњавали њихове политичке апетите.
Стога је понашње страног фактора, оличено кроз високе представнике, стране судије у Уставном суду БиХ, али и дјеловање појединих амбасада наносило вишеструку штету како по уставни систем земље, тако и по унутрашње односе међу конститутивним народима.
Изразито рушилачки учинак огледа се у злоупотреби правосудних институција на нивоу БиХ, што је опет подстакнуто претходним неовлаштеним дјеловањем неизабраног странца, с намјером да јасну уставну обавезу изабраног предсједника Републике подреди одлукама неизабраног страног појединца.
Спорни Закључак у тачки 8 садржи захтјев којим се Мисија ЕУФОР, као безбједносне снаге које дјелују под патронатом ЕУ, желе увести у рјешавање политичке и уставне кризе у БиХ на начин да се они обрачунавају са легалним руководиоцима и инситуцијама Републике Српске и да се тако ставе у функцију реализације политичких циљева политичког Сарајева, при чему је прича о рушењу уставног поретка фасада, а стварни циљеви су одавно познати и препознати.
Мандат Мисије ЕУФОР-а у БиХ има два два дијела, извршни – који се креће у оквиру мандата Савјета безбједности УН, а који спроводи Савјет за спољне послове ЕУ и неизвршни – који се односи на помагање у тренирању Оружаних снага БиХ.
Оно што предметни Закључак двојице чланова Предсједништва БиХ чини додатно беспредметним, јесте да ЕУФОР као страна војска у БиХ, чији је задатак да надгледа војну имплементацију Дејтонског мировног споразума, нема овлаштења да асистира домаћим безбједносним агенцијама на начин како се то у спорном Закључку тражи.
НИКАДА НИЈЕ ДОБРО ВРИЈЕМЕ НА ПОЗИВАЊЕ СТРАНЕ ВОЈНЕ СИЛЕ ДА ИНТЕРВЕНИШЕ; ПОКАЗАТИ ОДГОВОРНОСТ ПРЕМА СРПСКОЈ
Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић указала је да у БиХ не постоји безбједносни проблем који је резултат политичке кризе коју је произвела самовоља појединца, али ако спорни Закључак не добије довољну подршку могао би додатно охрабрити разне захтјеве политичког Сарајева, а тиме додатно усложњавати унутрашње односе у БиХ.
"Због тога је важно да још једном јасно поновимо да из Републике Српске никада нису долазиле ратнохушкачке изјаве, али из ФБиХ јесу. Наша политика је јасна а то је Дејтонски мировни споразум, Устав БиХ и равноправност свих како је њиме и предвиђено", истакла је Цвијановић.
Обраћање српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске о вету на спорне закључке чланова Предсједништва Дениса Бећировића и Жељка Комшића, преносимо у цијелости:
"Чињеница је да надлежност страних војски по правима датим анексима Дејтонског мировног споразума јесте у очувању мировних аспеката дејтонског рјешења, а не у мијешању у наметнуте политичке ситуације и питања.
Страној војсци каква је ЕУФОР треба допустити да ради своју мисију на очувању мира и стабилности уз све уважавање, а не покушавати увући истоимену организацију у сферу политичких обрачуна и тензија у земљи.
Овдје треба подсјетити и да се у члану 2Б Анекса један каже да ниједан ентитет неће прихватити нити користити силу против другог ентитета и да оружане снаге било ког ентитета неће улазити или боравити на територији другог ентитета без пристанка Владе тог ентитета и Предсједништва БиХ. Ово није тек тако наведено, већ с разлогом.
Позивање на пријетњу страном силом и покушај двојице чланова Предсједништва БиХ да Мисију `Алтеа` искористе за политичке обрачуне је примјер истинског урушавања уставноправног поретка БиХ, те нема никакве везе са очувањем мира и стабилности у БиХ.
Данашња Мисија `ЕУФОР-Алтеа` има подршку Републике Српске и њеног политичког руководства. Сматрамо да кретање и обављање надлежности у оквиру додијељеног мандата Савјета безбједности УН не може штетити Републици Српској и БиХ.
Због тога сам одлучила да оспорим овај закључак и да на тај начин не дозволим да неодговорни политичари позивају стране војне интервенције у сврху реализације политичких обрачуна.
У Народној скупштини сједи велики број одговорних људи за које се са правом надам да ће препознати важност овог момента и питања, да морамо јасно поручити да ово није вријеме и нити ће када бити добро вријеме за прегласавање, јер када се год оно догодило са собом је носило знатно више проблема него рјешења.
Никад није добро вријеме ни да позивамо или уплићемо страну војну силу да интервенише. Превише је горких сјећања у Републици Српској на те дане, од бомбардовања, до страхота коју су искусили свештеник парох Јеремија Старовлах и његов син вјероучитељ Александар, а да починиоци нису никада кажњени и њихов вандалски и убилачки поход никад заснован на доказаним разлозима. Ако нешто може бити подсјетник и опомена да неке ствари не смијемо допустити онда је то и овај злочин над свештенством СПЦ из 2004. године.
Ја сам увијек за рјешења и договор, договор који ће бити продукт лидерства и одговорности домаћих политичара којима је народ дао подршку и повјерење да заступају његове интересе.
Политика коју представљам није нападачка, него конструктивна и усмјерена на очување устава и равноправности. Због тога сам се обратила Народној скупштини за подршку да бисмо заузели јасан став против прегласавања, против неравноправности и против злоупотреба како домаћих институција, тако и оних страних.
Стога, позивам вас, народне посланике, да подржите ову одлуку и да заједно покажемо одговорност према Републици Српској и ставовима њених најважнијих институција.