Мраз обрао трешње и вишње; Вечерас нагло захлађење, могућ и снијег (ВИДЕО)
Никола Вукота из Требовљана код Градишке узгаја осам сорти трешања – од најранијих до најкаснијих.
Ипак, од тога ове године мало ће имати користи.
- Бурлат, кога имам највише, страдао је 100 одсто и једва да има понеки плод на стаблу. Од средњих сорти имам три врсте које су исто тако претрпјеле штету и ту се можда убере нешто за појести и онда имамо касне сорте као што је регина али њој никада не можеш вјеровати - прича Вукота.
Слично је и у Семберији. Воћари су у дилеми - да ли брати оно мало плодова што је остало, уз високе трошкове радне снаге, или плодове оставити на стаблима и ризиковати ширење болести.
- То нешто мало рода што је остало има и оштећених плодова али има и здравог, међутим поставља се питање шта радити са тако мало плода. Ако га оставимо на глави навлачимо штеточине и болести, а ако кренемо да га беремо, буквално га беремо за цијену да платимо раднике тај дан бербе - каже Чедомир Радовановић, воћар из Бијељине.
Струка каже – једина поуздана заштита у оваквим годинама је систем за орошавање.
И ресорно министарство је то препознало. Нуде повољне субвенције, али интересовање произвоођача коштичавог воћа је слабо.
- Министарство даје подстицаје за "антифрост систем", то је ситем за орошавања и то је у члану заједно са наводњавањем и једино тако се може заштити. Међутим, генерално овдје на терену и немамо баш у пракси да је неко радио орошавање коштичавог воћа и најчешће се то ради на јабуци и крушки, гдје се показало као стопостотна заштита - рекао је Огњен Петровић из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Подручне јединице Градишка.
Цијене на пијаци су високе, али у воћњацима хладна рачуница.
Док мраз постаје редовна појава, без озбиљне заштите и подршке трешња ће све више остајати само скупа воћка за купце, а произвођачи без урода и прихода.