

Сарајевски мук након говора замјеника државног секретара САД; Ландау: Нова су времена, морате се прилагодити, договор једино уз консензус (ВИДЕО)

Зато ни не чуди што су обраћање Ландауа замаглили тзв. нон-пејперима и којекаквим позивима на интервенционизам странаца и даљим оптуживањем Републике Српске и њених званичника за све лоше у БиХ. Баш као и опозиција у Српској. Не чују, или не желе да чују да је Ландау рекао да долазе нова времена, да је Америка вољна да слуша и поштује договоре, али није спремна за неограничену подршку и нереалну ситуацију.
Јасна порука стигла је из Дејтона. Сједињене Државе мијењају своју политику према БиХ. Желе да помогну, али не и да се мијешају у унутрашње проблеме и намећу своје одлуке, рекао је ово замјеник америчког секретара Кристофер Ландау у свом дипломатском говору у Дејтону. Каже да је дошло ново вријеме и да сви то мора да схвате.
- Желимо да слушамо и да радимо са свим укљученим странама. Договори морају чврсто да се поштују, али ви морате бити флексибилни и да се прилагодите промјењивим временима. САД не нуде неограничена средства за недефинисане, несигурне или нереалне планове. Нисмо заинтересовани за наметање визије друштва која одражава жеље удаљених бирократа или неких активиста. Америка може бити добар партнер са значајним политичким капиталом. Можемо радити напорно, али ћемо радити само са онима који су посвећени практичном реализму за своју земљу - изјавио је Ландау.
Ландау инсистира на договору уз пристанак и консензус. Каже да је дошао у Дејтон да у име Трампове администрације пошаље поруке свим странама у БиХ.
- Договори захтијевају пристанак и консензус свих учесника. Морају да одражавају регионалне услове и реалности умјесто да живе у апстрактним позицијама. Када различите нације и идентитети живе једни поред других, мир зависи не од војне побједе што отвара могућност за реванш, него од компромиса који ће дозволити свим странама да живе заједно. Можемо да кажемо да је Дејтонски споразум био успјех без да кажемо да је уговор савршен како у теорији, тако и у пракси - нагласио је Ландау.
Оно на чему Република Српска годинама инсистира, на то је сада указао и замјеник америчког секретара, каже предсједник Српске Милорад Додик. Рјешење је у дијалогу који ће потврдити да ли БиХ има шансе. Не искључује могућност разговора о Дејтонском споразуму, али уз поштовање ставова свих. Без било каквих покушаја наметања.
- На дневни ред треба ставити све што је наметнуто од изворног Дејтона до данас, све преиспитати не у смислу да све мора да буде укинуто него прилагођено неком будућем времену. БиХ на бази слова Дејтона и неке мале модификације које би прихватили, може, друга БиХ не може. Ја не бјежим од разговора. Република Српска има своје представнике и они ће у њено име говорити. Ја сам уставно обавезан да представљам Републику Српску, а они нека договарају са Шмитом шта год хоће - рекао је Додик.
Додик подсјећа да је Република Српска усвојила у парламенту Дејтонски мировни споразум и верификовала граничну линију између ентитета, док политичко Сарајево то никад није жељело да уради. Пита зашто онда Српску криве за рушење Дејтона којег називају лудачком кошуљом.
Покушаји да се Републици Српској осим наметања рјешења наметну и они који ће је представљати заблуда је и Бошњака и Кристијана Шмита, каже предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић. Свјетло у тунелу долази из Америке.
- Основни проблем и замка коју тренутно подмеће Шмит је ко представља. Нигдје на свијету ниједну државу у преговорима није представљала опозиција која је за тај представнички статус спремна да жртвује национални статус - рекао је Стевандић.
Као и опозиција, након порука нове америчке администрације, утихнуло је и Сарајево. А онда поново гласно покушало скренути причу о нон-пејперима, позивима на интервенционизам и тужакању Републике Српске. Слично ономе на чему су и Елмедин Конаковић и Кристијан Шмит потрошили минуте за говорницом у Дејтону, намјерно занемарујући ријечи америчког дипломате. А поруку су добили и из Србије и Хрватске, гараната Дејтонског споразума. Покушај доминације једног народа, страни интервенционизам и слични експерименти не доносе нити ће донијети ништа добро БиХ, став је српских и хрватских званичника. Српски шеф дипломатије Марко Ђурић позива на очување уставних права Републике Српске загарантованих Дејтоном.
- Нажалост, свједоци смо ревизије Дејтона, не кроз демократски консензус или дијалог, него кроз наметање одлука и покушаје насилне центализације БиХ. Вјерујемо да то није пут напријед .Сваки покушај централизације БиХ није само правно упитан, него и дестабилизујући - изјавио је Ђурић.
Његов хрватски колега Гордан Грлић Радман каже да сваки народ треба да бира свог представника што је обезбијеђено Дејтоном. Али примјер избора члана Предсједништва Жељка Комшића годинама доказује да је у пракси другачије.
- Тренутни модел само је параван за политичку доминацију већинског народа. Интервенционистички експерименти неће донијети ништа добро, само ће покидати друштво и нарушити баланс између народа - изјавио је Грлић Радман.
Оно што је јасно да је ера пријетњи, завртања руку, санкција и интервенција завршена, каже српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић. То оцјењује великим политичким успјехом предсједника Српске Милорада Додика, српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић и Републике Српске. Али можда и посљедњом шансом за БиХ.