Поново покушаји централизације - овај пут у култури
Кристијан Шмит, кога Република Српска не признаје као високог представника, крајем прошле године донио је одлуку да се те институције финансирају из заједничке касе, што су бошњачи политичари објеручке прихватили.
Култура је у надлежности ентитета и седам сарајевских институција културе нема репрезентативност да представља цијелу БиХ - поручују културни радници из Републике Српске.
Шмит наставља да се понаша као апослутни владар у БиХ. Игнорише Устав,уз подршку бошњачких политичара покушава да седам институција културе наводно од "државног" значаја "угура" у буџет БиХ, како би ријешио њихове финансијске проблеме.
Ријеч је о Земаљаском музеју БиХ, Историјском музеју БиХ, Националној и универзитетској библиотеци БиХ, Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ, Библиотеци за слијепа и слобовидна лица БиХ, Кинотеци БиХ и Умјетничкој галерији БиХ.
Српски министри у Савјету министара резолутно одбију могућност да заједнички ниво власти преузме финансирање, јер Република Српска има своје институције културе.
- Неће бити никада обезбијеђена средства са нивоа БиХ за тих седам институција културе. Понављаћемо више пута - неће бити третирана буџетом из простог разлога јер за то нема законске основе - јасан је замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац.
Министар иностраних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић каже да једна страна блокира и да не види "разумијевање за функционисање седам кључних институција културе у БиХ".
- Налазимо алтернативна рјешења, нажалост, а заговараћемо ово системско државно рјешење - каже Конаковић.
"Државно" рјешење о којем Конаковић говори не постоји, јер је према Дејтонском споразуму, култура у надлежности ентитета, али треба се додворити бошњачким бирачима. Република Српска има своје музеје, кинотеку, националну библиотеку. Ознака БиХ у називу седам институција културе не значи репрезентативност и надлежност на цијелом простору БиХ, дјелатност им је ограничена на Федерацију, каже директорка Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечевић.
- Чиним ми се да се жели постићи централизовани модел културе, цетрализовани модел финасирања културе. Врло је неправедно да се фаворизују институције једног ентитета и да им се даје статус кровне институције у односу на институције културе Републике Српске - истиче Петровић Зечевић.
Српска не спори постојање институција културе из Сарајева, али ако желе новац из буџета БиХ, онда све институције културе укључујући и оне из Републике Српске, треба да буду финансиране из заједничке касе. Сарајевски културњаци, пак, мисле да имају екслузивно право да представљају БиХ, уздају се у Шмита и његове декрете.
- Ми смо прошле године налогом високог представника добили моје именовање, али оно ништа не значи ако немате средстава. Упознати сте да је Предсједништво БиХ поново вратило буџет јер нема седам институција културе у њему, али не видимо вољу у Савјету министара да се то ријеши, посебно од господе министара из Републике Српске - каже директорка Националне и универзитетске библиотеке БиХ Адиса Жеро.
Кроз рад седам тзв. бх. институција културе промовише се наводно јединствено босанско-херцеговачко културно-историјско насљеђе. Потпуно се занемарује да у БиХ живе три народа са сопственом историјском, културном, књижевном, споменичком и другом оставштином.
- Институције у Федерације позивају се на историјски контнуитет као да није дошло до нових друштвено-полиитчких подјела у БиХ. Вуку насљеђе из социјалистилког система, што им не даје репрезентативност да представљају БиХ - каже Петровић Зечевић.
Петровић Зечић каже да је много примјеру у свијету, у Шпанији, Италији Уједињеном Краљеству, гдје постоје двије или више националних институција културе, па зашто онда не може у БиХ.